Izraz “hipohondar” se dovoljno odomaćio u našem jeziku, tako da možemo makar naslutiti njegovo značenje, čak i ako ne znamo tačnu definiciju. Lako je prepoznati hipohondra: on stalno brine da će se razboleti (ili sumnja da se već razboleo), često “primećuje” simptome vrlo ozbiljnih bolesti tamo gde ih nema, ili su prosto umišljeni; kada pročita ili čuje nešto o nekoj bolesti, momentalno “oseti” najčešće (fantomske) simptome iste bolesti.
Ukoliko ste i sami uvideli da vaše ponašanje sugeriše da preterano vodite računa o svom zdravlju, evo 7 kriterijuma koji vam mogu pomoći da se uverite da li su vaše reakcije neurotske ili opravdane.
Osećate iracionalan strah od bolesti
Svako od nas, u nekoj meri, strahuje od bolesti, samo je pitanje šta činimo povodom toga. Ipak, kod neurotskih hipohondara nije u pitanju strah – već anksioznost, odnosno strah od same mogućnosti da bi mogli da se razbole čak i onda nema realne opasnosti niti znakova oboljenja. Moguća je pojava i opsesivno-kompulsivnih reakcija na bacile i bakterije, koja se manifestuje kroz učestalo pranje ruku sredstvom za dezinfekciju ili izbegavanjem kontakta sa drugim ljudima ili predmetima kao što su kvake, slavine, itd. Ovo je jedan od najupadljivijih znakova hipohondrijaze.
Stalno preispitujete simptome
Hipohondri neprestano razmišljaju o svojim (fantomskim) simptomima. Ako je njihov prijatelj prehlađen, posle nekog vremena i sami počnu da “osećaju” simptome prehlade. Preuveličavaju svaku senzaciju u telu i smatraju je sigurnim znakom bolesti. Kada na internetu čitaju o nekim bolestima, počinju da uobražavju njihove simptome. Korisno je “osluškivati” svoje telo i signale koje ono šalje, ali konstantna briga o zdravlju donosi više štete nego koristi.
Često posećujete lekara
Još jedan znak hipohondrijaze jeste “kampovanje” u lekarskim čekaonicama i ordinacijama. Naravno da ćemo posetiti lakara ako osećamo da smo bolesni ili je vreme za preventivni pregled ali… Koliko često? I da li su simptomi koje obično osećamo znak neke potencijalno fatalne bolesti? Razmislite o tome…
Osećate se otuđeno
Ljudi koji se druže sa hipohodrom posle nekog vremena će početi da mu skreću pažnju na iracionalno ponašanje, a ako imaju manje takta mogu početi da se šale na račun hipohondra, ali i da ga izbegavaju ako vide da njihove intervencije nemaju efekta. Ukoliko ste primetili da se vaši prijatelji ili porodica udaljavaju od vas, pitajte ih šta nije u redu. Ukoliko vam ukažu na ovaj problem, preispitajte se ko preteruje – oni ili vi?
Opsednuti ste traženjem informacija
U današnje vreme, kada su skoro sve informacije od nas udaljene “samo jedan klik”, većina ljudi je sklona “guglanju” svojih simptoma. Čak i ako ne osećamo nikakve simptome, smatramo da je korisno informisati se o novinama u medicini. Međutim, hipohondri su opsednuti traženjem ovakvih informacija. Problem nastaje i u izvoru informacija – jako je važno da li se informišete na stranicama zdravstvenih institucija ili po forumima, gde ljudi mogu da pišu šta god im padne na pamet i sami iznose svoje “stručne” zaključke. Relevantnost informacija je jako važna, a (dez)informisanje po forumima lako može izbaciti iz takta čak i nekoga ko ne pati od hipohondrijaze.
Često menjate lekare
Hipohondri su skloni čestom menjanju lekara. Nijedan lekar “nije dovoljno dobar” – ne posvećuje im dovoljno pažnje, ne sluša ih pažljivo, ne shvata ozbiljno. Teško da će ijedan lekar biti u stanju da hipohondru pruži onoliko pažnje koliko je njemu potrebno, pa će on neprestano tražiti onog koji će ga “lepo” saslušati, a sva je prilika da takvog neće ni naći. Naravno da je u redu potražiti drugo ili treće lekarsko mišljenje, ali ukoliko sumnjate u sve što vam lekar kaže, pa tražite drugog, zatim i trećeg, četvrtog… Možda patite od hipohondrijaze.
Emocionalno ste uznemireni
Neprestana briga o zdravlju i traženje pomoći od prijatelja i lekara uzrokuje psihološku tenziju, koja vodi ka stresu i depresiji . Tako se dešava jedna potpuno ironična stvar – čovek koji je fizički zdrav, a hipohondar, sam sebe dovodi u stanje “bolesti”, i to zbog nečega što nije realno.
Nijedan od nabrojanih kriterijuma nije dovoljan niti nužan da bi se neko proglasio hipohondrom. Svi mi imamo periode u toku života kada više nego obično brinemo za svoje zdravlje, povučeni posrednim ili neposrednim iskustvom sa nekom bolešću. Međutim, ako takvo stanje traje duže vreme, može uzrokovati značajne probleme u svakodnevnom životu ili učiniti da se konstantno osećamo loše i anksiozno. Tada je neophodno učiniti nešto što nijednom hipohondru nije strano – potražiti pomoć stručnog lica!
Izvor: allwomenstalk.com
