Intolerancija ili nepodnošljivost hrane je nemogućnost pravilnog korištenja hrane zbog promena u zidu creva, poremećaja u proizvodnji enzima koji razgrađuju hranu, te zbog proizvodnje antitela, imunolobulina klase G1-4 (IgG) usmerenih protiv pojedinih komponenti hrane.
Hrana je neophodna za život, ona mora obezbediti sve potrebne supstance (vodu, minerale, vitamine, ugljikohidrate, proteine, masti itd), u količini i omeru, optimalnom za svakog pojedinca. Svaka osoba je posebna i ima specifične potrebe za različitim vrstama hrane. Ove potrebe se menjaju u različitim fazama života, od rođenja pa do duboke starosti. U skladu sa izmenjenim potrebama, menja se i probavni sistem, ukučujući: gastričnu sekreciju i crevnu sekreciju, sa hlorovodoničnom kiselinom, žučnim solima, lizozimima, enzimima pankreasa, sekretorni imunoglobulin (IgA), te prisutnim mikroorganizmima. Sluzokoža creva se menja i zaštićuje sa sluzi, koja sa starošću sadrži sve veći broj antitijela koja nas štite od napada bakterija i od nepoželjnih komponenti hrane.
Mikroorganizmi (bakterije i gljive) naseljavju creva odmah nakon rođenja i tu ostaju do kraja života. Od mikroorganizama, članova normalne crevne flore, domaćin ima veliku koristi, ali ponekad i velike štete. Oni sprečavju kolonizaciju patogenih bakterija i infekcije creva. Mehanizam kojim rezidualna flora inhibira patogene bakterije je vrlo kompleksan i uključuje: kompeticiju za receptore ili mesta vezivanja na ćeliji domaćina, kompeticiju za nutritijente, uzajamnu inhibiciju metaboličkim ili toksičnim produktima i produkciju bekteriocina. Rezidualna flora takođe učestvuje u sintezi vitamina, pomaže apsorpciju hranljivih materija, podspešuje peristaltiku creva, odnosno doprinosi normalnoj funkciji creva. Svaki poremećaj u broju i odnosu među mikroorganizmima creva (često se dešava nakon antibiotske terapije), može prouzrokovati poremećaj funkcije creva i iskorištavanju hranljivih materija.Poremećaj iskorištavanja hrane mogu uzrokovati različite infekcije (bakterijske, virusne i gljivične), infestacija sa crevnim parazitima, smanjena ili povećana sekrecija enzima i poremećaj u imunološkom sistemu. 
Intolerancija na hranu
Intolerancija ili nepodnošljivost hrane je nemogućnost pravilnog korištenja hrane zbog promena u zidu creva, poremećaja u proizvodnji enzima koji razgrađuju hranu, poremećaja u mikroflori rijeva, te zbog proizvodnje antitela, imunolobulina klase G1-4 (IgG) usmerenih protiv pojedinih komponenti hrane.
IgG čini 80% imunoglobulina seruma. Sastoji se od više podklasa (IgG1-IgG5). IgG1, IgG2 i IgG4 prolaze kroz posteljicu te su stoga važani za imunološki sistem u toku fetalnog života. IgG se veže direktno na alergen. Stvoreni antigen-antitijelo kompleksi mogu biti pohranjeni u tkivima u celom telu, uzrokujući mnoštvo patoloških procesa, koji su praćeni različitim simptomima. Visoki nivo antitela može ukazivati na velike aktivnosti u borbi protiv infekcija ili kao reakcije na hranu.
Na sve vrste hrane, koje se koriste u svakodnevno, može se razviti intolerancija.
Kliničke manifestacije intolerancije nisu tako burne i uočljive kao kod alergije. Manifestacije su manje jasne, od neprimjetnih, ponekad teško prepoznatljivih do nekih hroničnih poremećaja, koji se često se pripisuju nekim drugim bolestima i stanjima. Gotovo da nema organskog sistema na koji se ne odražavaju posledice intolerancije. Oko 50% osoba sa intolerancijom imaju probavne tegobe i probleme sa prekomernom težinom ili mršavljenjem. Kod ostalih problemi su vezani za pojavu umora, malaksalosti, glavobolje, razdražljivosti, ekcema na koži, bolova i otečenosti zglobova itd.
POREMEĆAJI U TELESNOJ TEŽINI: gojaznost, mršavost
PROBAVNE SMETNJE (50%): bolovi u stomaku, zatvor, proljev, nadutost, sindrom podražljivog crijeva
DERMATOLOŠKI PROCESI (16%): akne, ekcem, psorijaza, svrbež, urtikarija, osip.
PSIHOLOŠKE SMETNJE (11%): teskoba, letargija, depresija, premorenost, mučnina, hiperaktivnost (uglavnom kod djece).
NEUROLOŠKE SMETNJE (10%): glavobolja, migrena, vrtoglavica, omaglica.
RESPIRATORNE TEGOBE (10%): astma, rinitis, poteškoće disanja. U ovim slučajevima se može preklapati s alergijskim procesom.
DRUGI POREMEĆAJI: artritis, fibromijalgija, otečeni zglobovi.
Planiranje ishrane
Ista namirnica za neke ljude je odličan izvor hranljivih materija, dok je za druge uzrok različitih tegoba i bolesti. Zbog toga bi se svaka osoba trebala testirati na intoleranciju na hranu, kako bi joj se na osnovu osobnog nalaza mogla propisati odgovarajuća ishrana.
Testiranje
Na tržištu postoji veliki broj različitih testova kojim je moguće dokazati intoleranciju na hranu. Za dijagnostiku intolerancije u upotrebi je ELISA test iz pune venske krvi. ELISA je kvantitativni test, te omogučava određivanje titra (količine) antitela.
Vrednost testa izražava u apsolutnim vrednostima kao U/ml, a uz to se vrši evaluacija dobijenih vrednosti testa kao: negativan, blago intolerantan, umereno intolerantan i visoko intolerantan. Apsolutne vrednosti omogućavaju praćenje stanja bolesti/intolerancije, što se vrši uporedjivanjem dobijenih vrednosti testa prije i nakon provedenog tretmana. 
