Osnovne zablude

Tek šezdesetih godina ovog veka počele su da se izvode prve studije o ženama alkoholičarima. Pre toga teško da se mogu naći bilo kakve studije na tu temu i pored toga što je postojala obimna literatura o alkoholizmu.

 Raznovrsne teorije o uzrocima alkoholizma kod žena bile su samo proširena teorija o alkoholizmu muškaraca. Iz takvih pristupa bi proizilazilo da se podrazumijeva da ne postoji gotovo nikakva razlika između alkoholizma kod žena i kod muškaraca, te da se rezultati studija o alkoholizmu kod muškaraca mogu primeniti i na žene. Takve studije i tvrdnje samo su potvrđivale da se u toku lečenja nisu u dovoljnoj meri uzimale u obzir posebne karakteristike alkoholizma kod žena (uzroci, vreme obolevanja, vrsta konzumiranog pića, psihodinamika pijenja, motivacija za lečenje, komplikacije, način i ishod lečenja, mogućnosti porodične i socijalno-profesionalne rehabilitacije, itd.).

Zajednička karakteristika je da se radi o konzumiranju alkohola. Univerzalnog pristupa nema, razlike su velike. Zbog toga alkoholizam kod žena predstavlja poseban socijalno-medicinski problem s obzirom na njihovu biološku ulogu i uloge koju one imaju u porodici i društvu.

Neke studije nagovještavaju da je žena alkoholičar donekle «bolesnija» nego muškarac alkoholičar, jer je ona psihološki više konfliktna ličnost i konfuznija. Ali kada se tokom lečenja svemu prethodno pomenutom posveti adekvatna pažnja i svi ovi činioci uzmu u obzir, onda se ranije uobičajene tvrdnje o lošijem ishodu lečenja znatno smanjuju.

 Uticaj alkohola kod dojenja

Pošto je porođaj protekao u najboljem redu, majka i beba su otpušteni kući. Sad počinje novi život za celu porodicu. Treba se priviknuti na bebu (naročito ako je u pitanju prva beba). Treba menjati svoje navike, svoje aktivnosti prilagoditi potrebama deteta. Uzimanje alkohola od strane majke – dojilje poslije porođaja, može imati teške posledice. Novorođenče se u većini slučajeva hrani majčinim mlekom. Veštačka ishrana se koristi jedino kad majka nema dovoljno mleka, kada je bolesna pa se njena bolest može zbog dojenja pogoršati, ili kada postoji opasnost da se bolest majke dojenjem prenese i na novorođenče. Retke su zdrave majke koje odbijaju da doje decu ako za to ne postoje posebni razlozi. Najveći broj žena kod nas podiže svoju decu dojenjem.

Mleko se stvara u mlečnim žlezdama majke, i ono sve dok dete sisa, predstavlja čvrstu vezu između majke i deteta. Prvih meseci beba sve svoje potrebe u hrani zadovoljava majčinim mlekom. U njemu ono dobija potreban energetski i gradivni materijal, neophodan ne samo za održavanje života, već i za rast i razvoj. Tek nekoliko mjeseci posle porođaja potrebno je da se dete prehranjuje, jer onda majčino mleko nije više dovoljno za njegovu ishranu. Dok dete sisa, bilo da se hrani isključivo majčinim mlekom ili pak da uz mleko uzima i drugu hranu, mlekom se iz organizma majke u organizam deteta prenose važni sastojci neophodni za održavanje života deteta. Pored ove važne funkcije, dojenje ima još jednu funkciju. Tokom dojenja se uspostavlja prisan kontakt između majke i deteta. Dete stiče osećaj sigurnosti. Ono oseća ljubav, nežnost, toplinu, sigurnost. Može da se opusti, da bude bezbrižan.

Mlekom se u organizam deteta prenose i druge materije koje se u to vreme nalaze u krvotoku majke. Tako, na primjer, mlekom se u organizam bebe mogu preneti mnogi lekovi koje majka uzima. Pošto su bebe na neke lekove osetljivija nego odrasli, mora se voditi računa o tome koje lekove majke mogu uzimati u toku dojenja, a koje ne mogu. Alkohol je takođe jedna od materija koje lako, preko mlečnih žlezda, sa mlekom dolaze u organizam deteta. Uzimanje alkohola u toku dojenja nepovoljno utiče na bebu, jer dovodi do oštećenja mnogih organa, prvenstveno moždanog tkiva i jetre. To je jedan od razloga zbog kojeg majke koje doje ne smeju da uzimaju alkoholna pića. Drugi, ne manje važan razlog je u tome što uzimanje alkohola dovodi do posebnog stanja, pripitosti ili čak pijanstva, u kome je u velikoj meri izmenjeno ponašanje i realno procenjivanje situacije. U takvom stanju majka može svojim postupcima ili nehatom da ugrozi život svoga deteta. Ova opasnost je utoliko veća, ukoliko je hronična zloupotreba alkohola izazvala umanjenje podnošljivosti alkohola, te i najmanja količina alkoholnih pića dovodi do pijanstva.

Zablude

Ima mnogo zabluda vezanih za pijenje alkoholnih pića trudnica i dojilja 

Jako je štetna navika da se ženama daju alkoholna pića «da bi se okrepile», «da bi im ojačala krv», «da imaju više mleka», ili iz sličnih zabluda. Tako je u narodu veoma rašireno verovanje da žene i u trudnoći i van trudnoće, treba da piju crno vino da bi «ojačale krvnu sliku». Zašto samo crno vino? Valjda zbog boje – podseća na boju krvi. Ili možda još zbog nečeg? Ženama, koje su se porodile i stigle kući, preporučuje se pijenje alkoholnih pića. Prvo, da bi dobile apetit, da dobro jedu. A za popravljanje apetita je najbolje popiti nešto žestoko, npr. rakiju. Drugo, treba popiti piće, da bi se dobila snaga. Jer, za tako malog vragolana treba snaga da bi se odgojio. Zato je višestruko korisno za mlade majke da popiju alkoholno piće. Isto tako je, ako ne i više štetna navika da se ženama koje su se porodile i koje doje, preporučuje uzimanje alkoholnih pića (najčešće piva) da bi dobile više mleka.

Do sada nije dokazano da bilo koje alkoholno piće povećava količinu mleka, ali je dokazano da višestruko nepovoljno utiče i na majku i na bebu. Naravno, alkohol ne može da poboljša krvnu sliku, ne može da popravi apetit, ne može da pojača fizičku i psihičku snagu, ne može da poboljša stvaranje mleka kod dojilja. Crno vino ne stvara crvena krvna zrnca i zato ne pojačava krvnu sliku. Sve su to zablude. I to zablude koje su duboko ukorenjene u našem društvu, u našim običajima i verovanjima. One se prenose s generacije na generaciju, i dalje žive punim intenzitetom.

Nažalost štetno dejstvo alkohola je mnogo veće nego njen dobar efekat. Zbog toga žena koja doji nesme da uzima nikakva alkoholna pića, jer time samo može da naškodi svome detetu. Štete koje sebi i svome potomstvu mogu da nanesu trudnice i babinjare koje u vreme trudnoće ili babinja uživaju alkoholna pića, neuporedivo su veće i dalekosežnije po svojim posledicama no što se to obično misli. Zbog toga, u vreme kada se spremaju da postanu majke i dok doje djecu, žene nikako nesmu da piju alkoholna pića. Kad je beba nemirna, malo spava a mnogo plače i zahteva mnogo pažnje, starije žene daju savet mlađima: „Umoči svoj prst (ili cuclu) u rakiju i daj bebi da je sisa. Da vidiš kako će brzo zaspati, i kako će dugo spavati! Neće mu ništa biti od malo rakije! A ti do tada možeš da uradiš sve što treba u kući i možeš i da se odmoriš!“ Istina je da dete zaspi. Ali, to nije san kakav bi trebalo da bude. Na njega ta mala količina rakije deluje isto kao velika količina na odraslog čoveka. Kad se čovek opije i zaspi, to nije zdrav san, kakav je potreban organizmu da bi se okrepio i osnažio za buduće izazove. To je više kao nesvestica, kao kad te neko udari po glavi i ti se onesvestiš i ostaneš tako da ležiš. Za bebicu je i ta mala količina previše. Ako se češće to radi, može da izazove i razna oštećenja. Zato, bolje u tim prilikama dete uzeti u naručje, vidjeti da li mu je nešto potrebno ili je možda bolesno.