Nije fraza da SREĆU čine male stvari.
„Mali ljudi NE UMEJU biti nesrećni“

od Marija

Četiri stvari bitne su za sreću svakog čoveka. Tako su JEDNOSTAVNE, a nekada ih je tako TEŠKO ispuniti.

  • Zdravlje
  • Pristojni izvori prihoda
  • Bliski ljudi oko nas
  • Stav o sebi

Ove četiri životne suštine ističu gotovo svi psiholozi navodeći da onaj ko uspe bar relativno da ih ispuni, može da kaže da je srećan.

Zdravlje je preduslov za sve. I nije slučajno što često čujemo čuvenu krilaticu „Nek smo samo živi i zdravi“. Tek kada je ovaj uslov ispunjen, imamo dobar temelj za sve ostalo. U suprotnom, sve drugo trpi.

Pristojni izvori prihoda podrazumevaju to da čovek mora da zadovolji osnovne potrebe, pa i nešto preko toga. Jer tek kada ne moramo da brinemo o preživljavanju, imamo dovoljno vremena i energije da se posvetimo i drugim aspektima života koji nas čine srećnim. Novac, što su mnoga istraživanja potvrdila, nije odgovoran za našu sreću, ali ukoliko ga imamo dovoljno, moći ćemo da ispunimo manje ili veće želje. I upravo od tog ispunjenja želja dolazi osećanje zadovoljstva, ispunjenosti ili rečju – sreća!

Bliski ljudi oko nas su takođe bitan faktor. Porodica i prijatelji sa kojima delimo veći deo svog života, pričamo im o tome kako se osećamo, šta želimo, šta nam se dogodilo, šta planiramo, piramo ih za savet – daju nam osećaj pripadnosti. Osećamo da negde pripadamo, da je nekome do nas stalo, a i obrnuto – da je nekome stalo do nas.

Stav o sebi je pitanje šta mi mislimo o nama samima. Samopoštovanje je ovde ključna stvar. Ono često proističe iz posla koji obavljamo odnosno pitanja da li se osećamo korisnim, vrednim – da li doprinosimo društvu.

Jovan Dučić o sreći

„Ko misli da je srećan, on je odista srećan“, napisao je Jovan Dučić u svom delu Blago cara Radovana davne 1932. godine.

Ovim Dučić govori da je sreća „iluzija“, „uobrazilja“. Sreća za njega nije stvar razuma, nego ubeđenje – čovek koji sebe ubedi da je srećan, tako se i oseća.

Jovan Dučić

Istim stavom je pokušao da analizira odnos sreće i bogatstva.

„Ima ljudi koji su gospodari zlatnih rudnika, a ne osećaju se srećnim; a ima ljudi koji se ne osećaju nesrećnim ni posle kakvog slučaja koji bi drugi smatrali katastrofom ljudskom života. Znači da je sreća jedna stvar mišljenja, i da sama za sebe ništa ne predstavlja“.

Jovan Dučić, Blago cara Radovana

Mnogi ljudi provedu čitav život u traženju smisla života, ali Dučić navodi da u tome i jeste draž.

„Mnogi se ljudi tuže da im prođe ceo vek tražeći životu njegov smisao, koji, ako uopšte postoji, i nije drugde nego u samom traženju. Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo“.

Jovan Dučić, Blago cara Radovana

Poznata nam je čuvena rečenica da je „svaki čovek kovač svoje sreće“. Dučić je to preformulisao i rekao da je „svaki čovek kovač svoje nesreće“, odnosno da smo odgovorni za one loše stvari koje nam se dogode.

„Nije tačno rečeno da je svaki čovek kovač svoje sreće; tačno je, naprotiv, da je čovek uvek sam kovač svoje nesreće. Jer od hiljadu nesreća ima samo jedna koja nas snalazi od Boga, a to je smrt, iako smrt nije nesreća, ili bar ne najveća. Sve druge bede su delo čovekovo, čak i sama njegova bolest. Zato ako su sreće slučajne, nesreće nisu slučajne. Za svaku našu nesreću kriva je ili naša lakoumnost, ili naša gordeljivost, ili naša glupost, ili naš porok. I za fizičke bolesti su krive samo naše duhovne bolesti, nezdrave i poročne misli“.

Jovan Dučić, Blago cara Radovana

Da li se slažete sa njim?

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više