Danas Srpska pravoslavna crkva proslavlja Savindan – praznik posvećen Svetom Savi – prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju. Sveti Sava bilo je monaško ime Rastka Nemanjića, najmlađeg sina velikog župana Stefana Nemanje. Rastko je bio treći sin u porodici, i mada okružen izobiljem i raskoši, on je svoj život posvetio veri i asketskom načinu života. U svojoj 17. godini Rastko beži sa dvora i odlazi na Svetu goru gde se zamonašio i dobio monaško ime Sava. Ceo svoj život posvetio je prosvećivanju naroda i širenju vere. Sa ocem osniva manastir Hilandar na Svetoj Gori, a takođe obezbeđuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve. Napisao je i prvi srpski Nomokanon, Žitije Svetog Simeona, kao i Hilandarski i Studenički tipik. Umire u Trnovu u Bugarskoj, a kasnije njegove mošti bivaju prenesene u manastir Mileševu. U 16. veku Turci Osmanlije spalile su mošti Svetog Save na Vračaru, na kojem mestu je danas sagrađen najveći srpski hram – Hram Svetom Savi. 1840. godine ovaj praznik proglašava se i školskom slavom.
Postoje mnoge legende o životu ovog sveca, a mi vam prenosimo nekoliko najzanimljivijih:
KAKO SE RODIO SVETI SAVA
Za vreme zidanja Studenice dopadne se car Nemanji neka vrlo lepa devojka iz okoline i on zaželi da je dobije. Kad to saznadu kaluđeri, koji su se odnekuda takođe bili tu dok se manastir zidao, reše da ga sačuvaju od greha. Odmah naruče da dođe carica, kažu joj zašto su je pozvali i u veče je podmetnu caru umesto one devojke. Car misleći da je to ona devojka provede s njom do zore. U zoru mu ona potraži zlatan prsten s prsta, da bi ga se imala po čemu sećati, i on joj ga dade. Za tri godine gradeći manastir Nemanja nikako nije išao kući, niti je viđao carice. A ona devet meseci posle one noći rodi muško dete. Kad čuje Nemanja, da je carica rodila, poruči joj da ga ne čeka, jer će je, ako je zateče kod kuće, za neverstvo pogubiti. Ali ga ona nije poslušala, nego kad dođe car kući ona mu pokaza prsten i ispriča sve, kako se bila dogovorila. Muško dete, koje se Nemanji tad našlo, bio je Sveti Sava. ( www.rastko.rs)
SVETI SAVA I SIROMAH
Naiđe Sveti Savo pokraj jedne sirotinjske kuće taman na Božoć. Tamo kuknjava, jer se čeljad, sa sitnom dječicom, nije imala čim omrsiti. Sveti Savo dade onda domaćinu punu ćasu masla. Obraduje se siromah i zafali, a žena uze maslo, prikupi korica i spremi poparu. Siromah je trošio maslo godinu dana, a nikad mu nije nestajalo. Tek kad se pofalio jednom prijatelju, poče maslo da izčezava, a da se nije falio, Bog zna dokle bi mu trajalo ono maslo. ( www.rastko.rs)
RADI, PA ĆEŠ IMATI
Sveti Sava putujući dođe u jedo selo, gde je, po svome običaju, poučavao narod. Pa će tako u razgovoru reći: „Vala, ove godine biće velika nerodica, – rodiće, ama će grad sve satrti.“ I Sveti Sava ode dalje. Sad neki seljaci stanu razmišljati u sebi: „Kad nam svetitelj reče, da će biti nerodica, nećemo ništa ni sijati. A i zašto bi sijali i mučili se, kad nećemo nikakve vajde viđeti, a ono sjemena nek nam se bar u nevolji nađe.“ A drugi će opet: „Božja je volja! Pa i ako bude nerodice, Bog je tako naredio. Mi ćemo zasijati k’a i dosle, pa što Bog da“. I zaista te godine pade veliki grad i satra mnoge usjeve. Oni, koji su bili zasijali k’a i dosle, – bogme, grad satr’o veliki dio, ali ovdje malo, ondje malo, ele, oni saberu toliko, da se mogu prehraniti dok stasa novi rod. A onima, što nijesu ništa zasijali, teklo nešto stare hrane, al’ ne doteklo; te tako ostaše bez igdje išta. U tom naiđe Sveti Sava, pa kad saznade šta su ovi uradili, rećiće im: „Ama braćo, ako sam vam kazao, da će biti grada, nijesam vam kazao da ne radite, jer je opet sve u božjoj ruci. – Radi, pa ćeš imati!“ (www.rastko.rs)
SVETI SAVA BLAGOSLOVIO VINO
U ono vrijeme, kad je Sveti Savo po zemlji hodao, uputi se deset nadničara da beru vinograd. Kad dođu u vinograd rećiće starješina: „E, dobri ljudi, jesmo li svi na okupu?“ Onda počne brojati jednog po jednog, a sebe ne ubroji; I drugi su brojali isto tako, pa opet uvijek devet pa devet. Ne. znajući šta će, pođu putem da pitaju koga za izgubljenog druga. Po sreći sretu Svetog Savu. „Za Boga, svešteniče, jeda nam jednoga druga? Pošlo nas je u borbu deset, a sad nas samo devet“. Sveti Savo im reče, da ih ima deset, ali oni ne mogu da vjeruju. On im onda reče, da poskidaju kape i da ih prebroje. Kad nadničari to učine uvjeriše se, da ih je deset. Zahvališe onda svetitelju od srca, a on njima reče: „Da ste blagosloveni vi i vaš rad! Od lozova roda srebro se pretvorilo! Vinska se čaša krstom ponosila! Đe se vino pilo krst se ne zaboravio! “ (www.rastko.rs)
Izvor: ,, 50 legedni o Svetom Savi, izbor sa predgovorom Vladimira Ćorovića“ ( elektronsko izdanje)
