Imam ideju za biznis, ali nemam pare
Kome se obratiti, koja dokumentacija je potrebna, kakvi su uslovi

od Marija

„Sam svoj gazda“. Koliko puta ste izgovorili ovu rečenicu? I još češće pomislili kako bi bilo lepo da sami određujete kad ćete da radite, koliko, kada ćete uzeti odmor ili slobodan dan jer vam se jednistavno ne radi. Svi ovi benefiti vam zvuče nedostižno čim vas stigne udar realnosti zvani „radim kod privatnika“. I upravo vas je ta rečenica puno puta dovela do razmišljanja o pokretanju sopstvenog posla.

IDEJA: KAKO JA TO MOGU DRUGAČIJE OD DRUGIH

Ideje često nisu problem, čini vam se. Nakon malog promišljanja, lako dolazite do posla koji biste otpočeli. Međutim, ovaj prvi korak na vašem biznis putu ne treba shvatiti olako. Potrebno je pre svega biti siguran u to šta želite da radite, u čemu ste dobri, šta vam „ide“.

Kada odredite koji bi to posao bio, sledeće pitanje je još važnije: kako ja to mogu da radim bolje/drugačije od konkurencije. Jer, nemojte razmišljati o izmišljanju „tople vode“ odnosno o kreiranju posla koji niko pre vas nije pokrenuo. To je jako teško pronaći. Treba da razmišljate o tome kako da pobedite konkurenciju: šta biste vi svojim kupcima/klijentima ponudili drugačije. E, tu pronađite svoju nišu.

Foto: Pexels

U ovim početnim koracima proučite delatnost u kojoj želite da radite. Treba da osmislite vaš poslovni koncept: jasno odredite kakav će biti vaš proizvod ili usluga i pri tom postavite jednostavno, a važno pitanje: „zašto bih ja kupio/la taj proizvod“. Odgovore često možete pronaći u svom iskustvu i svom okruženju.

Analizirajte vaše tržište, odnosno vaše potencijalne kupce. Odgovorite na pitanja šta oni žele, kakve su im navike i potrebe, kakva im je kupovna moć, ali i koliko imaju godina, kakvog su obrazovanja – upoznajte ih što je više moguće i spram toga kreirajte svoj proizvod/uslugu.

KAKO ĆU KAD NEMAM PARE?

Nakon što ste odgovorili na gore navedena pitanja, uvek je najteže „A gde su mi pare za to“. Istina, jeste. To je najteže pitanje. Ali hajde da pokušamo da odgovorimo.

Kako god okrenete, na početku morate krenuti od svog novca. Trebalo bi da imate početni kapital pa spram njegove veličine odrediti i početni biznis plan.

Foto: Pexels

KREDITI OD BANAKA: DO 10 000 EVRA

U ovoj fazi, moguće je i posetiti nekoliko banaka i informisati se o kreditima. Dobro objasnite bankarskom službeniku šta radite, pitajte ih da li oni imaju kredit koji vam odgovara.

Većina banaka nudi start-up kredite za početnike u biznisu, ali je kod većine potrebno da poslujete minimum godinu dana.

Visina ovih kredita je do 10 000 evra, sa rokom otplate do pet godina. Ali, većina banaka koje daju ove kredite traže sredstva obezbeđenja u vidu hipoteke prvog reda na nepokretnosti. Dobra vest je da neke banke za start up kredite nude grejs period od šest meseci što znači da ste u tom periodu oslobođeni od plaćanja rata.

PARE OD DRŽAVE

Tokom godine više državnih institucija raspisuje konkurse za dodelu bespovratnih sredstava ili povoljnih kredita. Važan preduslov za većinu ovih pogodnosti jeste to što morate biti registrovani u APR-u i dakle, plaćati porez državi. Što znači, a i što nam praksa pokazuje – neki period ćete biti prinuđeni da radite nelegalno, ali ako želite državnu pomoć, morate joj plaćati porez. Prvi korak u registrovanju u APR-u jeste odluka o tome kako ćete se registrovati. Jedna od dilema je da li će to biti privredno društvo ili preduzetnička radnja. U slučaju preduzetničke radnje, njome se lakše upravlja, ali preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom. Još jedna prednost je to što vam je potrebno manje dokumenata:

  • registraciona prijava
  • kopija lične karte
  • primerak uplatnice
  • taksa za osnivanje

Kada je reč o privrednom društvu preduzetnik odgovara samo imovinom firme, ali je dokumentacija obimnija:

  • registraciona prijava
  • OP obrazac
  • kopija lične karte
  • primerak uplatnice
  • overeni akt o osnivanju
  • potvrda o uplati novčanog kapitala
  • troškovi osnivanja društva – oko 10 000
Foto: Pexels

Obrazac registracione prijave možete skinuti sa sajta APR-a a mogu se preuzeti i u lokalnoj kancelariji APR-a uz naknadu od 120 dinara. Naknada za samu registraciju je 1500 dinara. Nakon podnošenja prijave, rešenje o osnivanju stiže za oko nedelju dana, a nakon toga i PIB broj iz Poreske uprave.

FOND ZA RAZVOJ I MINISTARSTVO PRIVREDE

Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije raspisuje konkurse za pomoć preduzetnicima i to delom u bespovratnim sredsvima, a delom u start-up kreditima. Neki od preduslova su registrovana delatnost u APR-u i finansijski izveštaji za prethodne dve godine u kojima nema neto gubitaka.

Bespovratna sredstva su u iznosu od 30 do 40 odsto vrednosti ulaganja, a preostali iznos se dobija iz kredita Fonda sa rokom otplate do 5 godina, grejs periodom od jedne godine i kamatnom stopom od jedan odsto godišnje.

Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovih programa su: dogradnja, rekonstrukcija i adaptacija poslovnog prostora, kupovina opreme, kao i trajna obrtna sredstva koja mogu da učestvuju najviše 20 odsto u strukturi celokupnog investicionog ulaganja.

Foto: Pexels

SAMOZAPOŠLJAVANJE PROGRAMIMA NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE

Nacionalna služba za zapošljavanje dodeljuje subvencije za samozapošljavanje nezaposlenih lica i u tom slučaju registracija u APR-u je neophodna tek nakon dobijanja sredstava.

Subvencije za samozapošljavanje dodeljuju se u jednokratnom iznosu od 200 000 dinara, odnosno 220 000 u slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih, a 240 000 za nezaposlene osobe sa invaliditetom.

Uslovi za konkurisanje za ova sredstva su da ste prijavljeni na biro, da ste završili obuku za razvoj preduzetništva u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje, da ste izmirili ranije ugovorene obaveze prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku.

Shodno tome, neophodna dokumentacija obuhvata: zahtev za dobijanje sredstava, sastavljen biznis plan o čemu se uči na obuci, dokaz o završenoj obuci, obaveštenje o tome da li ste ranije primili neku državnu pomoć i u kom iznosu, dokaz o vlasništvu poslovnog prostora ukoliko ga imate, dokaz o vlasništvu opreme ukoliko je imate.

U ovom slučaju moguće je da se udruži više nezapolsenih i da svako pojedinačno konkuriše za sredstva.

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više