Irina Duplevskaja: neustrašiva umetnica koja PLEŠE sa VATROM!

od Marijana

Šetajući gradom, naišla sam na plesače sa vatrom i zadivila sam se. Prišla sam im i rekla da i ja želim isto tako da plešem i da je to predivno! Pozvali su me da im se pridružim i obećali mi da će me svemu naučiti. Tada je to bila još uvek tzv. ulična kultura. Momci su organizovali treninge na ulici, ko god je želeo mogao je da im se pridruži. Ja sam im se pridružila. Tamo sam upoznala svog prvog trenera. On me je odmah uzeo pod svoje i tako je sve počelo...

Priseća se svog prvog susreta sa vatrom, Irina Duplevskaja, mlada umetnica iz Ukrajine koja je spojila svoju neiscrpnu energiju, ljubav prema plesu, ali i svoj način življenja u jedan neuobičajeni hobi – ples sa vatrom.

Oduvek sam volela da plešem i da se vrpoljim. Telo mi je stalno bilo nemirno. Prijatelji bi me uvek umirivali, govorili: Zar ne možeš da stojiš mirno, ali ja nisam mogla. Mojoj energiji bio je potreban izlaz.

Irina je svoje prve plesne korake naučila još u detinjstvu, oprobavši se u hip-hop-u i modernim plesovima, a ples sa vatrom otkrila je godinama kasnije, tokom svojih studija u Minsku. Pre tri godine preselila se u Beograd i od tada neumorno pleše i prenosi svoju veštinu, ali i deo sebe ljudima u svom okruženju. I upravo ovde, u Srbiji, Irina je otplesala svoj najlepši ples, bilo je to na rečnom ostrvu:

Prvi put sam tada plesala uz elektronsku muziku i prosto su me poneli bitovi i drajv. Gotovo da sam negde odlutala, a kada sam se trgla dobila sam ogroman aplauz. Uobičajno plešem uz metal, rok ili potpuno lirsku muziku, osećajno, sa dušom i taktilnošću. Uvek sam zadovolja kada uspem da otplešem ples iz dubine duše, kada me muzika ponese. Kada osetim da sam ostvarila kontakt sa publikom

,,Kada sam prvi put uzela vatru u ruke, gotovo odmah sam zaplesala. Još uvek nisam umela da je kontrolišem, ali telo je već umelo da pleše“ – kaže Irina .

IPAK JE VATRA – VATRA

Da ples sa vatrom nije uopšte lak i da se dosta puta opekla, ova devojka ne krije:

Spaljena kosa i obrve – to je način života. Ali jednostavno treba se umiti i nastaviti dalje. Ponekad ispečem prste, ponekad ruke. Dešava se, ali sve su to vrlo blage povrede. Ali moram priznati da zaista dobro kontrolišem vatru. Početnici moraju biti oprezni i uvek pod nadzorom. Ipak je vatra – vatra. I da, bilo koji ples jednostavno zahteva vežbanje i vežbanje, upornost i jarku želju i jedino nakon toga možeš pokoriti vatrenu stihiju.

Irina je u Beogradu stekla dosta prijatelja i obožava da provodi vreme upoznajući nove ljude. Kaže da se ljudi prilikom upoznavanja neretko začude kada im kaže čime se bavi, i u prvi mah joj ne veruju i govore joj kako je to mnogo opasno, ali onda usledi šala na njen račun da je to u stvari očigledno s obzirom na to da je prava umetnička duša, i dobacuju kako im je sada u stvari jasno otkud zapravo ta njena vatrenocrvena kosa .

U Srbiji živim skoro 3 godine i ovde mi je divno. Jednostavno predivno. Vi ste sunčana država, narod koji se naslađuje suncem. Obožavam vaš humor. Volim da posmatram kako se ponašate na pijaci,
u kafani, u parku… Bilo mi je podrebno vreme kako bih vas shvatila i prihvatila. Sada je nastupila faza uživanja. Smejem se, družim se sa vama, satima ispijam kafe…

Ova mlada umetnica pored plesa ima još jednu strast – fotografiju. Uživa da fotografiše ljude, njihove osmehe i da beleži jedinstvene trenutke koji se ne mogu postaviti, već se jednostavno u trenutku dogode…

Ja nazivam sebe fotografom trenutka. Želim da kada čovek vidi moju fotografiju, da je oseti kožom, da čuje njen zvuk, da udahne njen miris. Uzor su mi svi reportažisti, ulični fotografi. Oni ne lažu, oni ne menjaju stvarnost. Oni beleže trenutak. I ukoliko nisi uspeo ta ga zabeležiš, nisi uspeo. Dopada mi se ta iskrenost. Ja sam na njenom putu.

Fotografija i ples imaju posebno mesto u Irininom životu, plan joj je da otvori svoj foto studio, ovde u Srbiji i da nastavi da promoviše i populariše svoju školu plesa i svoj ples sa vatrom.

Ples i fotografija su moja priroda, način na koji osećam život. Moje izražavanje, koje ni u plesu, niti u fotografiji ne iziskuje reči. I ples i fotografija su moji jezici, moji načini da se iskažem. Moj način da učinim svet boljim, da dodam lepotu, da je pokažem ljudima. Želim da verujem da činim svet boljim. Ne na egoističan način, ne u cilju da zadovoljim svoj ego, već iskreno i pošteno.

Irinin ples sa vatrom

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više