Danas se širom sveta obeležava međunarodni dan maternjeg jezika. Ovaj dan uspostavljen je od strane UNESCO-a 2000. godine u znak sećanja na nekoliko studenata koji su 1952. godine ubijeni u Daki tokom protesta za ravnopravnost svog maternjeg, bengalskog jezika.
Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada. Vuk Stefanović Karadžić
Značaj maternjeg jezika i multilingvizma je vrlo važan u današnje vreme. Poražavajuća je činjenica da u svetu gotovo svakoga dana izumire jedan jezik. Jezik koji je simbol zajednice, simbol pripadnosti i ličnog identiteta. Maternji jezik, lingua maternal, u bukvalonom prevodu jezik majke, jezik na kome su nam se prvi put obratili, jezik koji prvi usvajamo, uz koji rastemo, na kome sanjamo, na kome spoznajemo i učimo o svetu oko sebe:
,, Smatram da je važno negovati maternji jezik jer upravo on oblikuje stvarnost, a samim tim onda ni kultura ni jedan narod nisu potpuni ako ne neguju svoj maternji jezik.“ ( Isidora Komaromi, profesor engleskog jezika i književnosti)
Sva znanja koja stičemo tokom odrastanja jezički oblikujemo pa čak i definišemo. Ljubav ne bi bila ljubav da je tako nismo nazvali, da je nismo rečima oblikovali. Sve najlepše emocije opisane su jezikom, pretočene su u stihove, romane, pisma… Svaku važnu informaciju, doživljaj mi prenosimo putem jezika. Jezik je ono što nas spaja sa našim precima, na čemu se temelji naša narodna književnost, naša istorija, to je nit koja nas podseća na to ko smo, odakle dolazimo…
,,Negovanje maternjeg jezika je važno za očuvanje kulturnog identiteta jednog naroda. Da bismo sačuvali naš jezik od nestajanja, moramo o njemu brinuti i sa ponosom ga govoriti, kao što niko ne može zameniti majku, tako ni jedan jezik ne može zameniti maternji.“ ( Katarina Knežević, profesor bugarskog jezika i književnosti)
Maternji jezik treba negovati iako smo možda kilometrima daleko, u nekoj drugoj državi, jer na taj način ostajemo povezani sa svojom kulturom, svojim korenima, sa samim sobom. Isto tako moramo biti tolerantni prema drugim jezicima i njegovim govornicima. Jezička i kulturna različitost su lepota,a ne spona među ljudima i zato na njegovom negovanju valja stalno raditi i svest o njemu treba širiti.
I kako je stalna stvar u jednom jeziku, zapravo njegova promena, uvek valja iznova pročitati pravopis, usvajati nove termine i frazeologizme, učiti sleng, nove brzalice, poslovice, jer zapravo na taj način mi postajemo deo društva i deo svakodnevice koja nas okružuje.
I zato provedimo danas malo vremena sa onima najmlađima, naučimo ih arhaizmima kao što su: pendžer, đuture, perčin, dibidus,andrak, zainteresujmo ih za naše davno izumrle profesije i predmete, ali isto tako pokažimo interesovanje da naučimo nešto od njih: budimo u trendu, budimo kul, nemojmo da hejtujemo, jer u tome je lepota našeg jezika!
