Kako doktori KINESKE MEDICINE očitavaju stanje organizma na osnovu IZGLEDA JEZIKA?
Najpoznatiji lekar kineske medicine u Srbiji Filip Manja

od Marija

„Kina je definitivno uticala na mene, možda najviše u načinu na koji oni pokazuju posebno poštovanje prema starijima i ljudima od znanja, ali i kineska kuhinja, principi u ishrani i začini su nešto u čemu uživam i nakon povratka u Srbiju”, kaže za Svet lepote Filip Manja, jedini naš doktor kineske medicine koji je ovu istočnu filozofiju lečenja završio upravo u Kini.

Prvo je diplomirao kineski jezik u Beogradu. Za vreme studija jezika, zainteresovao se za celokupnu kinesku kulturu nakon čega je odlučio da upiše studije kineske tradiocionalne medicine u Kini, u gradu Tjenđin koji se nalazi nedaleko od Pekinga. Tako je kroz petogodišnje studije imao priliku da “krade zanat” od najeminentijih lekara kineske medicine, a znanja je usvajao i čitajući originalne drevne tekstove na kineskom jeziku. 2017. godine završio je studije i potom odlučio da svoje iskustvo  znanje donese u Srbiju.

Kinesku medicinu neki uzdižu do veličina magijskih moći, dok joj drugi sve osporavaju ističući da nema naučnu utemeljenost. Dosta se razlikuje od zapadne što potiče od pogleda na ljudski organizam i sveta oko njega, ali se ove dve medicine lekari najčešće dopunjuju. Biljke i akupunktura su na prvom mestu u kineskoj medicini, a očitavanje stanja organizma između ostalog i na jeziku čoveka posmatrajući njegovu površinu možda je najzanimljivija metoda koja proističe iz postulata kineske medicine.

Osnovna razlika između kineske i zapadne medicine je u samoj filozofiji i posmatranju organizma. Naime, ova istočna filozofija lečenja ima holastički pristup organizmu što znači da ne posmatra njegove delove, nego je organizam jedinstvena, povezana celina. Ovaj pristup odnosi se i na to da je organizam neminovno povezan sa prirodom, te priroda, vremenske prilike svakako utiču na stanje čoveka. Čovekovo stanje zavisi i od društva, odnosa sa drugim ljudima i pitanju da li su ti odnosi harmonični ili ne. Sve ovo praktično znači da kineska medicina posmatra čovekovo stanje u sprezi sa svim onim što se dešava oko njega.

U vezi sa holastičkim pristupom je još jedna bitna razlika kineske i zapadne medicine. Naime, lekari kineske tradicionalne medicine nastoje da otkriju stanje osobe u datom trenutku pokušavajuću da pronađu uzrok tog stanja i tek spram toga određuju lečenje. Tako se dešava da se ista stanja leče različitim metoda, a različita stanja istim metodom ili biljkom.

U APRILU SE OČEKUJE OSTVARANJE CENTRA ZA TRADICIONALNU KINESKU MEDICINU U SRBIJI

U Srbiji se od svih kineskih metoda lečenja najviše primenjuje akupunktura. Primena ove metode počela je pre oko 50 godina kada su lekari Vojno medicinske akademije odlazili na specijalizaciju u Kinu. Veća pažnja koja se postepeno poklanja ovoj istočnoj medicini u Srbiji vidi se i iz činjenice da se ovog aprila pri VMA očekuje otvaranje Cetra za tradicionalnu kinesku medicinu.

Pored ove državne ustanove, kineska medicina praktikuje se i u privatnim ordinacijama, a svakako jedan od najpoznatijih lekara ove drevne filozofije lečenja u Srbiji je Filip Manja.

On za Svet lepote govori o svom putu, zainteresovanosti za kinsesku kulturu, poznatim i možda manje poznatim metodama kineske medicine kao što su ventuze.

Filip Manja, foto: lična arhiva

SL: Kako ste se odlučili da studirate kineski jezik? Šta vas je privuklo i navelo na tu odluku
kada ste upisivali fakultet?

F: Studije kineskog jezika sam upisao 2004. godine. U kineskoj kulturi sam našao neki sebi blizak senzibilitet, presek nečega egzotičnog i praktičnog, što odgovara mom karakteru.

SL: Boravili ste u dva navrata u Kini. Imali ste priliku da učite od najeminentnijih lekara kineske medicine. Kakvo iskustvo i znanje nosite odatle?

F: U više navrata sam boravio u Kini, ukupno 7 godina. Kina je definitivno uticala na mene, možda najviše u načinu na koji oni pokazuju posebno poštovanje prema starijima i ljudima od znanja, ali i kineska kuhinja, principi u ishrani i začini su nešto u čemu uživam i nakon povratka u Srbiju.

SL: Čitajući vaš blog može se videti da dve osnovne stvari razlikuju kinsku i zapadnu medicinu: holastički pristup i dijagnostikovanje bolesti na osnovu sindroma. Da li možete da objasnite šta je suština u tim pristupima?

F: Diferencijacija sindroma podrazumeva da lekara kineske medicine pre nego sama bolest zanima stanje date osobe u datom trenutku, odnosno ono što se nalazi u osnovi te bolesti. To znači da različite bolesti i oboljenja (npr., glavobolja, bolna menstruacija, nesanica, promene na koži, itd), mogu imati zajednički sindrom koji se nalazi u osnovi svih njih (npr. sindrom stagnacije krvi i energije u jetri) i da se za sve njih može koristiti ista biljna formula ili kombinacija akupunkturnih tačaka. I obrnuto, jedna ista bolest može u svojoj osnovi imati različite, pa i potpuno suprotne sindrome (npr. kašalj može poticati od viška energije ili manjka energije u plućima), te se način lečenja može bitno, pa i dijametralno razlikovati.

„JEZIK JE PROZOR KA UNUTRAŠNJIM OGRANIMA“

SL: „Šta nam jezik govori kada ne priča“, stoji u tekstu na vašem blogu. Šta to sve jezik može da pokaže i kako to rade doktori kineske tradicionalne medicine?

F: Jezik je prozor ka unutraznjim organima. Na njemu razlikujemo telo (mišić) jezika i prekrivač jezika. U odnosu na njihovu boju, debljinu, vlažnost, pokretljivost, kao i zone jezika na kojima se promene vide, možemo dobiti značajne informacije o stanju unutar tela. Ipak, potrebno je uzeti u obzir i druge dijagnostičke metode da bi se sačinila kompletnija dijagnoza. Lekari na Zapadu uzimaju u obzir stanje jezika, ali ne toliko detaljno i sa takvim implikacijama kao što se to radi u kineskoj medicini.

SL: Šta kineska tradicionalna medicina može da leči, za šta se najviše koristi? Dokle ona doseže, a gde joj je neophodna zapadna medicina?

F: Tradicionalno, kineska medicina ne poznaje specijalizacije, pa je primena kineske medicine gotovo neograničena. Zapadna medicina je superiorna na polju hirurgije, kao i kada su neke jake, akutne upale u pitanju, koje zahtevaju hitnu intervenciju. 

Dud


SL: „Njegovo veličanstvo dud“. U Kini se veruje u njegova lekovita svojstva? Da li ga Kinezi koriste u ishrani?

F: Koriste ga i u ishrani, ali mnogo više u raznim biljnim formulama za širok spektar oboljenja. List duda se često koristi za ozdravljenje pluća i  respiratornih organa, ali se i svi drugi delovi duda koriste za lečenje.

SL: Isti simptomi, a različite biljke. Odakle to potiče?

F: Potiče od diferencijacije sindroma, koju smo pominjali. Kako se stanje pacijenta menja iz nedelje u nedelju, tako će se i njegova formula „štelovati“, ubaciti ili izbaciti biljke, po potrebi. Takođe, različiti lekari imaće afinitete prema različitim biljkama, ako mogu da biraju između više biljaka sa sličnim dejstvom.

Akupunktura

 
SL: U Srbiji se, čini se, najviše koristi akupunktura od onog što smatramo kineskom medicinom. Da li postoji još nešto što je popularno kod nas?

F: Kao i u većini Zapadnih zemalja, i u Srbiji je akupunktura najprimenjenija metoda kineske medicine. Ćigong vežbe za unapređivanje telesnog i dugovnog zdravlja su takođe popularne, danas kod nas ima kvalitetnih učitelja na tom polju. Terapija ventuzama, kao i kineska tuina masaža postaju sve popularnije u svetu, mislim da njihovo vreme u Srbiji tek dolazi.

SL: Metod čaša odnosno ventuze – za šta se koristi i kako se radi?

F: Može se primenjivati statično, ili uz pokretanje čaša, „suvo“, ili uz puštanje i izvlačenje krvi. Čašama se stimuliše cirkulacija, poboljšava odvođenje toksina, relaksiraju mišići i fascije, oslobađaju hormoni zadovoljstva i opuštenosti, pa se ljudi nakon njih osećaju opusteno i telom i duhom.

Terapija čašama, ventuze


SL: U medijima smo mogli da pročitamo da VMA dobija Centar za tradicionalnu kineksu medicinu. Da li znate dokle se sa tim stiglo, kada se očekuje otvaranje?

F: Planirano je da se Centar otvori aprila ove godine. Mi nažalost nemamo u zemlji ljude koji bi bili obučeni da tu rade, a zakon ne ide na ruku onima koji bi bili kompetentni. Mislim da će u prvom periodu naši doktori odlaziti na obuku u Kinu, iako je i to pod znakom pitanja u novonastaloj vanrednoj situaciji u Kini. Ipak, činjenica da kineska medicina postaje zvanično deo naše najuglednije zdravstvene institucije je veliki korak, kojim se ne mogu pohvaliti ni Zapadne zemlje u kojima je kineska medicina mnogo razvijenija nego u Srbiji. 

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više