U susret Danu žena u novosadskom SNP „KO JE UBIO DŽENI DŽOPLIN“: „ŽENA KOJA JE OSTAVILA BLATNJAVE TRAGOVE I BOLNE TONOVE“

od Marija

U susret Međunarodnom danu žena u Srpskom narodnom pozorištu u toku je rad na predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin?” u koprodukciji Omladinske prestonice Evrope Novi Sada – OPENS i Srpskog narodnog pozorišta, čija premijera će biti u ponedeljak, 9. marta 2020. na Kamernoj sceni u 20.30. Deo zarade od predstave biće namenjen osnaživanju mladih devojaka i žena kroz OPENS-ov Fond za lični razvoj mladih.

„Ko je ubio Dženis Džoplin?” je intrigantna predstava sa obiljem muzičkog repertoara koja nas vodi u 1970. godinu, u sobu 105 holivudskog „Lendmark“ hotela, gde je sa samo 27 godina umrla Dženis Džoplin. Ko je ubio Dženis Džoplin – porodica, prijatelji, propale ljubavi, alkohol, droga ili društvo u kojem je živela?

“Kroz biografsku priču o rok zvezdi 60-ih godina prošlog veka, saznaćemo zašto je bilo teško biti žena koja ne pristaje na standarde konzervativne sredine. Predstava nas upoznaje sa Dženis Džoplin, pionirkom među ženama u muzici, ženom koja je iza sebe ostavila blatnjave tragove i bolne tonove. Kroz njen primer vidimo da borba za sebe nikada nije laka i često vodi ka stvaranju zida između pojedinca i društva. Dženis je umrla sa neostvarenom željom – da se taj zid sruši. Da bude deo društva, da bude prihvaćena, a da za uzvrat ne mora da ukine svoju posebnost.  Kroz njen život shvatamo da je ta borba teška i da često ima svoje posledice, a posledice su upravo ono što sadašnje društvo misli o Dženis. Međutim šta su uzroci takvog života, manje je poznato. Zato ćemo u ovoj  predstavi još jednom potvrditi da nikog ne treba osuđivati bez poznavanja konteksta i vremena u kome je stvarao kao i da jedna naizgled nevažna i individualna borba može da postane kolektivna i važna. ” objašnjava rediteljka predstave, Sonja Petrović.

Iako je ostvaren ogroman napredak kada govorimo o ravnopravnosti i pravima devojaka i mladih žena, ipak je postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojaka nedovršen posao našeg vremena. Stvarne promene za većinu žena i devojaka u svetu su spore i mučne, a nijedna zemlja ne može tvrditi da je postigla rodnu ravnopravnost.

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više