Beograđanka u pohodu na Kilimandžaro: „Do vrha sam hodala celu noć, ali onda sam videla najlepši izlazak sunca“

od Marija

„Ne mogu da opišem osećaj sreće i ushićenja kada sam stigla na vrh Afrike, Kilimandžaro, 5 895 metara. Najlepši izlazak Sunca. Čarobno.“ Ovako svoje impresije opisuje Beograđanka Zorica Milošević koja se nedavno popela na najvišu planinu Afrike u severoistočnoj Tanzaniji. Do samog vrha hodala je skoro celu noć, oko osam sati, sa izuzetno malim pauzama, ali je ujutru po dolasku na vrh svedočila jednom od najlepših prizora. 

Zorica se već 10 godina bavi planinarenjem, a inače je vlasnica poznatog beogradskog salona lepote Namaste. U planinarske poduhvate upušta se u Srbiji, regionu, Evropi, ali i van granica Starog kontinenta. Tako je, između ostalog, do sada dva puta bila u pohodu na Himalaje.

Kilimandžaro, izlazak sunca

Ipak, najveći san svakog planinara jeste osvajanje Kilimandžara, vulkanske planine u severoistočnoj Tanzaniji. Ono što između ostalog čini ovaj uspon posebnim je to što put do vrha  prolazi kroz četiri klimatska pojasa različite vegetacije: kišna šuma koja podseća na amazonske predele, stepa, planinski kamen bez vegetacije i sam kraj planinski i snežni venci Kilimandžara.

Zorica Milošević u rezervatu Ngorongoro

Zorica je bila u grupi sa planinarima iz regiona među kojima je bilo i muškaraca i žena.

„Pre svakog uspona treba na neki način vežbati i pripremati se. U Srbiji je za to pogodan Rtanj koji je piramidalnog oblika, slično kao i Kilimandžaro. U mojoj grupi je bilo dosta ljudi iz bivše Jugoslavije, ali najviše je bilo Japanaca, Rusa i Engleza“, kaže Zorica.

Pohod na vrh Afrike počeo je uveče u 11 časova, a završio se ujutru u šest sati. Po dolasku na vrh, Zoričina grupa se zadržala oko 20 minuta koje su iskoristili za fotografisanje i potom krenuli nazad. Tako je hodanje ukupno trajalo oko 16 sati. Grupu avanturista pratili su vodiči i nosači stvari koji su imali zadatak da pomognu u svakom trenutku.

Ova Beograđanka je svoje utiske o pohodu u koji se upustila podelila i sa prijateljima na Fejsbuku:

„Sneg, vetar, gužva na vrhu nisu poremetili moja osecanja da sam uspela i da sam sada na još jednom vrhu sveta, Kratko smo se slikali, boravili na vrhu 20 minuta i lagano krenuli nazad. Silazak je mnogo tezi od uspona, a i samim tim put kojim sam se popela mi izgleda mnogo teže. Diviš se,ne veruješ i srećan si. Adrenalin te puca jos malo, a umor stiže. Moraš da se sabereš i da se spustiš. 16 sati ukupno hodanja sa pauzama od po pet minuta ne može da bude dovoljno, ali ideš i sve je ok. Sećanja ostaju, emocije naviru i ponosna sam na sebe. Shvataš da sve što poželiš možeš da ostvariš, samo moraš da probaš”, napisala je na svom Fejsbuk profilu Zorica.

LJUDI U TANZANIJI SU JAKO VREDNI

Ova Beograđanka napominje da je jako bitna fizička spremnost i pripremljenost organizma za Kilimandžaro iako se do vrha hoda lagano. Dodaje da je bitna i ishrana bogata proteinima, ali i ugljenim hidratima kako bi imali dovoljno energije za uspon. Jednako važna je i hidratacija, te je potrebno stalno piti vodu, a pred sam uspon i do tri litre.

Osim Kilimandžara, Zorica je u Tanzaniji imala i bliski susret i sa lavovima, antilopama, majmunima i zebrama tokom dvodnevnog safarija u rezervatu Ngorongoro.

Puna je utisaka i o lokalnom stanovništvu u Tanzaniji, njihovom načinu života i navikama. „Oni su veliki umetnici i trgovci. Veliku pažnju pridaju nakitu i dragom kamneju. Vredni su i vrlo aktivni. Na ulicama je vrlo živo. Svi su u pokretu, a žene nose korpe na glavama. Što se ishrane tiče, vegetarijanci su što mi se posebno dopada“, rekla nam je Zorica

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više