Dva muškarca obeležila su joj život: jedan je vinuo u vrh tadašnje opere, drugi je bacio u ponore
Ponosna i arogantna, a suštinski previše krhka. Na sceni stabilna, a duboko potresana unutrašnjim lomovima. Volela ju je milionska publika, a nije uspela da u potpunosti pridobije srce čoveka kojim je bila opsednuta. Velika u javnosti, ponizna u svoja četiri zida. Nikada nije mogla da odbije voljenog muškarca koji je redovno dolazio iz postelje druge. Ovo je priča o operskoj divi Mariji Kalas.
Marija Ana Sofija Sesilija Kalogeropulos (Kalas joj je umetnilko prezime) rođena je 1923. godine u Njujorku u porodici grčkih emigranata. Do svoje 14. godine je živela u Americi, sve dok majka nakon kraha braka sa njenim ocem nije odlučila da se vrati u zemlju predaka, Grčku.
Detinjstvo joj nije bilo idilično iz više razloga. Bila je gojazna devojčica i kratkovida usled čega je nosila naočare sa debelim staklima. Tako je nosila breme kompleksa niže vrednosti i usadila nesigurnost u sebe što će se kasnije odraziti na čitav njen život.
Turbulentno detinjstvo
Majka Eveangelija je prema njoj bila gruba, bez osećaja za majčinstvo. Forsirala ju je da uči pevanje i „istrenirala“ ambicioznost koja je tek posle došla do izražaja. Po dolasku u Grčku, majka joj pronalazi učiteljicu pevanja Mariju Trivelu sa kojom je radila pune tri godine i spremila je za grčki nacionalni konzervatorijum.
Njen debi je bila uloga Beatrise u Bokaču 1942. godine. Iste godine dobila je i glavnu ulogu u Toski što joj je otvorilo put da nastupa u nacionalnoj operi u Grčkoj. U gotovo svim njenim biografijama navodi se da je u poslu bila nezgodna za saradnju, hirovita, bez spremnosti na kompromis. Umela je da otkaže nastup neposredno pred izlazak na scenu ukoliko nije bila sigurna da će sve biti onako kako je ona zamislila.
Ali je talenat neosporno bio tu. Raspon njenog glasa išao je od niskog alt-registra do najvišeg fa, najviše note soprana. Ipak, neki su joj zamerali boju glasa, tačnije hrapavost u glasu. Ono što je još opterećivalo njenju karijeru bila je težina. Neke uloge izmakle su joj upravo zbog prekomerne kilaže. Ambiciozna, kakva je neosporno bila, odlučila je da smrša i vrati se na scenu u punom sjaju. Čeličnom snagom volje, polovinom karijere smršala je 35 kilograma i mnogo se prolepšala.
Nakon Drugog svetskog rata, Mariji se zatvaraju vrata u zemlji predaka usled čega odlučuje da okuša sreću u rodnoj Americi. Kako ni tamo nije uspela da pronađe posao, odlazi u Italiju koja će obeležiti njenu karijeru.
Volela je starije i bogate muškarce
U Italiji je upoznala milionera i velikog ljubitelja opere Batistu Meneginija. Iako je tada imala 24 godine, a on 53, odlučila je da se uda za njega verovatno uvidevši da joj može mnogo pomoći u karijeri. I jeste. Menengini je finansirao njen uspon, upoznavao je sa važnim ljudima i otvarao joj put planetarnoj popularnosti. Ipak, ona prema njemu nije osećala ništa više od nežne prijateljske zahvalnosti.
Emotivno neispunjena u braku, bila je lako podložna ljubavnim talasima drugih muškaraca. Jednom prilikom na balu u Veneciji upoznala je brodovlasnika Aristotela Onazisa koji je takođe bio Grk. Nakon još nekoliko susreta na sličnim prijemima, Onazis je pozvao Mariju i Meneginija na plovidbu na svojoj jahti „Kristina“. Iako je i Onazis bio tada u braku, između njega i Marije planula je strast koja će obeležiti život operske dive.
Posle nekog vremena, opsednuta Onazisom, Marija je odlučila da ostavi supruga, ali Onazis nije želeo da se razvede. On je želeo i suprugu i ljubavnicu i tako je i bilo, bar još neko vreme.
Večita ljubavnica čoveka kojeg je smrtno volela
I pored toga, Marija je ostala u tajnoj vezi sa Onazisom. Praštala mu, nalazila opravdanja i šta god on uradio, nikada ga nije odbijala. Bila je smrtno zaljubljena i slepa za sve njegove postupke. Dok je u poslu bila beskompromisna, u vezi sa Onazisom pristajala je na sve. Najteži udarac zadao joj je kada se oženio po drugi put, Kenedijevom udovicom, Džeki. Marija je za tu svadbu saznala iz novina.
Bila je i slomljena i besna. Ali nedovoljno, čini se, da bi Onazisa potpuno izbrisala iz života. On je godinu dana nakon sklapanja braka sa Džeki, zakucao na Marijina vrata i opet ušao u njen život. I tako celog života. Nikada nije postala njegova supruga. Dozvolila je da Onazis bude gost u njenom životu, kad god je to poželeo.
Sa Onazisom je ostala i trudna, ali zbog prevremnog rođenja, dete je nakon nekoliko sati preminulo. Marija je zbog toga pila lekove za smirenje od tada pa do kraja života. Sa druge strane, Onazis ni u ovoj situaciji nije bio pored nje. Čak je u tom periodu svoje provode intezivirao.
Svi ovi lomovi imali su velikog uticaja na Marijinu opersku karijeru. Na sceni se videla iscrpljenost i opadanje volumena u njenom glasu. Nakon Onazisove smrti, povukla se u svoj apartman u Parizu i živela životom daleko od svetala pozornice. Umrla je 1977. godine u 53. godini od bolesti scra koje je oslabilo usled velike količine lekova za smirenje.
Da li je Onazis voleo Mariju?
Po svom priznanju, jeste. Prema nekim zapisima, na samrti je rekao Mariji:
Voleo sam te. Ne uvek dobro, ali toliko koliko sam samo mogao.
Naslovna Foto: Screenshot Youtube
