Kako EMOCIJE utiču na naše ZDRAVLJE: Psihologija Grega Brejdena

od Marijana

U svakom trenutku, svakoga dana, u nama samima odigrava se jedan od najvažnijih razgovora koji ćemo ikada voditi. To je tih, često podsvesni i neprekidni razgovor naših emocija, zasnovanih na signalima između srca i mozga. Razlog zašto je ovaj razgovor toliko važan jeste u tome što kvalitet emocionalnih signala koje srce šalje mozgu određuje upravo koje će se vrste hemikalija osloboditi u našem telu. Kada osetimo ono, što bismo obično nazvali negativnim emocijama (npr. ljutnju, mržnju, ljubomoru ili bes), srce šalje mozgu signal koji se ogleda u njima.Takve emocije su neredovne i haotične, a upravo tako izgledaju i signali koje one šalju do mozga.

Ukoliko možete da zamislite grafikon uspona i padova berze na tržištu u nekom haotičnom i turbulentnom danu, imaćete i predstavu o vrstama signala koje stvaramo u svom srcu za vreme takvih emocija. Ljudsko telo ovakvu vrstu signala tumači kao stres i postavlja se u mehanizam kretanja kako bi nam pomogao da reagujemo na adekvatan način.

Stres usled negativnih emocija povećava nivo kortizola i adrenalina u našem krvotoku, hormona koje često nazivamo hormonima stresa, koji nas pripremaju na brzu i snažnu reakciju na ono što nam izaziva stres. Ta reakcija uključuje preusmeravanje dotoka krvi iz organa duboko u našem telu ka mestima gde je ona u tom trenutku najpotrebnija: mišića, udova i ekstremiteta koje koristimo da bismo se suočili sa izvorom svog stresa ili trčali što brže možemo kako bismo pobegli od toga – to je naš instiktivni odgovor na borbu ili beg.

Naše daleke pretke ovaj instikt spasio bi od ljutog medveda koji se npr. nalazio u njihovoj pećini. Kada bi osetili da pretnje više nema njihove emocije bi se stišale, a povišen nivo hormona stresa bi se vratio na normalan nivo svakodnevnog života. Ključno u tome je što je reakcija na stres kreirana da bude privremena i kratka. Kada se pokrene, mi proizvodimo u svom telu hemiju kako bismo brzo i snažno odgovorili na pretnju. Sve je u preživljavanju! Dobra vest je da kada su prisutni ovako visoki nivoi hemijskih supstanci, možemo postati SUPERLJUDI. Svi smo čuli za priču gde žena od 98 kg uspešno naginje kompletan automobil sa zemlje, kako bi ga dovoljno dugo zadržala da spasi dete koje se zaglavilo ispod, i to bez prethodnog razmišljanja da li je takav podvig uopšte moguć!

BORBA ILI BEKSTVO

U takvim slučajevima odgovori za borbu ili bekstvo aktiviraju se u ime deteta koje bi umrlo bez reagovanja. U tim slučajevima, super čovekova snaga majke pripisuje se rastu hormona stresa koji se u njen organizam poizvodi usled njenog osećanja da deluje ili umire – osećanja koja potiču iz srca. Nasuprot dobrim vestima, iako ovakvi benefiti mogu biti od pomoći tokom kratkog perioda vremena, stres koji pokreće nalet efikasno umanjuje oslobađanje drugih hemikalija koje podržavaju važne funkcije u našem telu. Oslobađanje vitalnih hemikalija koje podstiču funkciju rasta, imunitet i borbu protiv starenja drastično je smanjena tokom borbe ili bekstva. Drugim rečima, telo može biti samo u jednom ili drugom režimu, režimu borbe/bekstva ili režimu lečenja/rasta. Jasno je da nam nikad nije bilo namenjeno da živimo pod konstantnim stresom svakoga dana, ali da je ipak upravo to situacija sa kojom se mnogi danas suočavaju.

U našem modernom svetu preopterećenosti informacijama, druženja s brzinama, višestrukim ispijanjima duplog kapućina, i često čulog osećaja da se život ,, ubrzava“, neizbežno je da će naše telo osećati kako je stalnom stanju neprekidnog stresa. Ljudi koji ne mogu da se oslobode ovakve vrste stresa, nalaze se u konstantnom režimu borbe ili bekstva, sa svim posledicama koje iz toga proističu. Bacimo pogled na kancelariju, učionicu, ili čak pogled na članove naše porodice tokom nedeljne večere, ovo neizbežno potvrđuje to na šta podaci sugeriraju. Nije iznenađujuča činjenica što su osobe pod najvećim i konstantnim stresom ujedno i osobe najlošijeg zdravlja.

Porast američke statistike za stanja povezana sa stresom, uključujući srčane bolesti, moždani udar,poremećaje u ishrani, pad imuniteta i neke vrste raka, uopšte ne iznenađuje kada uzmemo u obzir nemilosrdan stres koji mnogi ljudi doživljajvaju u svakodnevnom životu. Dobra vest je da se isti mehanizam koji stvara i održava naše reakcije na stres, često na podsvesnom nivou, takođe može regulisati i pomoći nam da se zdravo i oslobodimo stresa kada je svet u haosu, a to možemo učiniti vrlo brzo i namerno.

Upravo onako kako naše srce šalje našem mozgu signale haosa kada osećamo negativne emocije, tako pozitivne emocije šalju našem mozgu drugu vrstu signala koji je pravilniji, ritmičniji, uredniji…

U prisustvu pozitivnih emocija, kao što su poštovanje, zahvalnost, saosećanje i briga, mozak ispušta u organizam drugačiju vrstu hemije. Kada osetimo osećaj blagostanja nivo hormona stresa u našem telu opada, dok se životna hemija, moćnog imunološkog sistema sa borbom protiv starenja povećava. Prelazak od reakcije na stres do osećaja blagostanja može se brzo dogoditi.

Izvor: Pexels

Studije dokumentovane od strane Instututa za srčanu matematiku (Institute of HeartMath), vodeće istraživačke organizacije sa sedištem u Kaliforniji, gradu Bolder Krik, pokazale su da nivo kortizola može da opadne čak i do 23%, a nivo androgenog hormona DHEA, prethodnika drugih vitalnih hormona, može da se poveća i do 100% ukoliko potrošimo samo 3 minuta koristeći fokusirane tehnike kreirane da proizvedu takve odgovore. Razlog zašto opisujemo ove pojave je taj, što tehnike za koje se utvrdi da imaju takve koristi za naše zdravlje, iste u one koje stvaraju otpornost u našim srcima. Ovo je ključ lične otpornosti u životu, kvalitet naše emocije određuje uputstvo koje naše srve šalje našem mozgu.

1Lipton, Bruce. “146-150.” The Biology of Belief:Unleashing the Power of Consciousness, Matter & Miracles. Santa RosaMountain of Love/Elite, 2005. Print.
2The Impact of a New Emotional Self-Management Program on Stress, Emotions, Heart Rate Variability, DHEA and Cortisol Intergrative Physiological and Behavorial Science. 2nd ed. Vol. 33. 1998. 151-170. Print.

Tekst je preveden sa bloga stranice Grega Brejdana.

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više