Emocionalnu inteligenciju često zanemarujemo, a veoma je bitna jer se i uspeh i zadovoljstvo u životu sve više oslanja na nju. Neki psiholozi kažu da je upravo snalaženje sa svojim emocijama i emocijama drugih ono što razlikuje uspešne i manje uspešne ljude. Ona je delom nasledna, ali može i treba da se uči i vežba. Podrazumeva nekoliko sposobnosti: samosvest, samokontrolu, samomotivaciju, samouverenost i sposobnost empatije.
ISTI DOGAĐAJ, A RAZLIČITE EMOCIJE
Pre svega treba imati u vidu da emocije ne dolazi spolja, one nisu nešto što nam se dešava, nego su posledica naših misli. Tako psiholozi kažu da emocije nastaju pripisivanjem značenja nekom događaju, osobi, situaciji. Na primer, ako ispitu na fakultetu pripišemo veliko značenje i vodimo se krilaticom „ako padnem, glup sam“ tako ćemo stvoriti veliki pritisak i blokirati. Sa druge strane, ako to posmatramo kao nešto što je normalno jednom studentu i nešto što podrazumeva školovanje, lakše ćemo proći taj period, ali i period nakon njega ukoliko ne ostvarimo željeni rezultat. Zato imamo situaciju da različiti ljudi različito reaguju na potpuno istu situaciju – pripisali su događaju različito značenje.
SAMOSVEST: MI SMO SAMI ODGOVORNI ZA SVOJE EMOCIJE
Treba da znamo šta zaista osećamo kako bismo sa svojim emocijama „bili na ti“. Psiholog Jelena Pantić savetuje da često sebe pitamo „Šta sada osećam“ i na taj naučimo da osvestimo svoje emocije. Uz to, ona preporučuje i vođenje dnevnika o tome kako smo se tokom dana u svakodnevnim situacijama osećali kako bismo sebe navikli da obraćamo pažnju na sopstevene emocije.
Nije lako odgovoriti na pitanje „šta osećam“, jer često zapravo osećamo više emocija i sve nam se čini konfuznim. Ali upravo vežbom, individualnim savetovanjem sa psihologom ili nekim grupnim treningom možemo sebi pomoći. Ako razumemo svoje emocije, veće su šanse da ćemo ih prepoznati i kod drugih i razumeti ih.
Samosvesni ljudi tj. ljudi svesni svojih emocija znaju kako njihove emocije utiču na druge. Oni znaju KADA, KAKO i KOME će pokazati svoje emiocije.
Samosvet je jako bitna za drugi aspekt emocionalne inteligencije – samokontrolu. Ne možemo imati samokontrolu ako ne shvatimo da mi sami velikim delom proizvodimo svoje emocij tj. One nisu proizvod nekih okolnosti.
SAMOKONTROLA: DA NE BI ONE UPRAVLJALE NAMA, UPRAVLJAJMO MI NJIMA
Kada govore o emocionalnoj inteligenciji, psiholozi ističu da je bitno razumeti da ljudi imaju sposobnost kontrole emocija i da treba da ih kontrolišu, kako one ne bi kontrolisale njih. To je upravo povezano sa onim gore navedenim da emocije ne dolaze spolja, nego su posledica toga koje značenje pripišemo nečemu.
Ako emocije upravljaju nama, to znači da će odlučivati umesto nas i uticati nam na posao, ljubav… Osim toga, ako ne umemo da upravljamo emocijama i ako dozvolimo da nas preplave u nekim situacijama, a posebno dugoročno, to može uticati i na naše opšte zdravlje – rušenje imuniteta što dovodi do podložnosti bolestima.
Samokontrola podrazumeva i to kako ćemo sagovorniku saopštitu neku poruku u nekoj situaciji i kako ćemo odreagovati. Ista poruka može da se uputi na različite načine, a da benefiti od toga za nas budu različiti. Posebno je ovo važno kod kritika. Treba znati kako je uputiti, ali i kako primiti. Često se savetuje da takve poruke ne budu direktne, nego opisne, neki bi rekli eufemistične, ali ipak dovoljno jasne da ono što želimo da sagovornik shvati, to zaista i shvati.
SAMOUVERENOST: I DA SE HVALIM I DA PRIHVATIM KRITIKU
Emocionalno inteligentni ljudi su oni koji vrednuju sebe, samouvereni su, svesni su svojih vrlina i to znaju kako da istaknu i iskoriste. Takođe, oni prihvataju i svoje mane, ali na poseban način – tako da ostanu šarmantni i „kul“. Dakle, nemaju osećaj samopotcenjivanja i spremni su da koriguju svoje greške.
Ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom su sposobni da osećaju samoljubav, samopoštovanje
SAMOMOTIVACIJA
Samomotivacija je veoma bitna za uspeh šta god radili. To znači da kada nešto radimo treba da se smirimo, koncentrišemo i potpuno uronimo u materiju tako da ne obraćamo pažnju na uticaje iz spoljnog sveta. Ovo je možda najpoznatije umetnicima koji se često toliko udube u svoja dela i ne dozvole da ih bilo šta ometa.
Psiholoui smatraju da i ovo može da se uvežba tako što ćemo se maksimalno smiriti, koncentrisati u uronuti u materiju koju radimo.
EMPATIJA
Ljudi koji razumeju svoja osećanja, mogu da „uđu i u tuđu kožu“. U američkim školama deca imaju predmet u kom se uče veštinama emocionalne inteligencije što pozitivno utiče na građenje osećaja za druge ljude oko sebe. To pozitivno utiče i na smanjenje agresivnosti i uspostavljanje zdravih društvenih odnosa i zdrave komunikacije.
