Sigurno ste nekada imali neku vrstu požude za hranom, a da suštinski niste bili gladni. U takvim situacijama dolazi do prejedenja, ali i kajanja jer postanete svesvni da ste jeli kada niste imali potrebu i da ste uzeli više hrane, nego što vam je stomak govorio.
Ova pojava se zove emocionalno ili emotivno prejedanje kada se uzrok jedenja ne nalazi u našem stomaku, nego u našoj glavi, odnosno emocijama. Prejedanje može svakome da se desi (na slavama, rođendanima, proslavama), ali emocionalno prejedanje je često i povezano je sa našim psihičkim odnosno emocionalnim stanjem.
Tako do emocionalnog prejedanja dolazi najčešće kada se suočavamo sa negativnim emocijama i stanjima: depresija, anksioznost, bes, stres… Tada, umesto da rešimo problem koji nam je izazvao tu emociju i da rešimo ta pitanja kako se zaista osećamo, posežemo za hranom.
Health coach Tatjana Popović koja je studije health coaching-a završila u Americi za Svet lepote odgovara koji su elementi emocionalnog prejedanja i kako rešiti taj problem:
„Emotivno prejedanje se odnosi na trenutke kada u nama preovladavaju različite emocije i stanja, počevši od onih pozitivnih, poput radosti i uzbuđenja, sve do negativnih – tuge, ljubomore, depresije, razočaranosti, ljutnje itd. Jedan od prvih koraka za prevazilaženje obrasca konzumiranja hrane kada nismo gladni jeste osvešćivanje toga koje okolnosti dovode do potrebe za prejedanjem. U ovom procesu je vrlo korisno imati psihologa kao saveznika, jer će ovi stručnjaci brže detektovati i osmisliti strategije za prevazilaženje emotivnog prejedanja“, rekla je Tatjana.
Sportski nutricionista Monika Varga je na svom Instagram profilu pisala o sponi između emocija i hrane. Ona navodi da stres ima veliki uticaj na naš izbor hrane.
„Zapravo ono što se dešava je da usled stresnih situacija hormon stresa KORTIZOL skače, a sa njim i INSULIN. Ova dva hormona su povezana jer nam je za suočavanje sa stresom bila potrebna brza energija (šećer). Samim tim, apetit se povećava i povećava se unos hrane“, napisala je Monika.
Osobe koje se suočavaju sa emocionalnim prejedanjem najčešće jedu halapljivo, impulsivno, sa nekom vrsto požude i to najčešće nezdrave namirnice: grickalice, čokolade, testo… Hormon sreće koji nastupi jedenjem te hrane, bude kao neka vrsta kompenzacije za ono što nam nedostaje, ono zbog čega se loše osećamo.
Kako se gotovo ceo svet bori sa koronavirusom i provodi veliki deo vremena u kući, jedan od uzroka prejedanja može biti i dosada. Ako je dosada uzrok vašeg prejedanja, to je, čini se, od svih stanja i emocija, najlakše rešiti. U uslovima karantina, postoji mnogo stvari koje možete da radite:
- preslažite garderobu
- sredite špajz, ostavu…
- naučite neku novu igru
- radite vežbe
- iskoristite besplatne online kurseve
- pogledajte online kulturne sadržaje
KAKO REŠITI PROBLEM EMOCIONALNOG PREJEDANJA?
Prvi i osnovni put ka rešenju jeste da rešite uzrok emocionalnog prejedanja, odnosno da rešite svoja anksiozna stanja, nervozu, stres, dosadu…Dakle, rešite uzrok, pa će posledica u vidu emocionalnog prejedanja, verovatno postepeno prestati.
Neki psiholozi savetuju da treba voditi dnevnik obroka uz opis emocija kako ste se osećali, odnosno navođenje koja vas je to emocija navela da nekontrolisano jedete. Ovako ćete osvestiti svoje emocije, suočiti se sa njima, a imaćete i „crno na belo“ koliko ste čega pojeli.
KOLIKO SAM GLADAN OD 1 DO 10
Jedan od trikova koji stručnjaci savetuju je da kada dođete u stanje emotivnog prejedanja, pre nego sednete za sto i nabacate se iako niste gladni, pitajte sami sebi „da li sam gladan-na“ i koliko na skali od jedan do 10. Jedan je ako ste jako gladni, 10 ako niste uopšte.
