Mi smo tog 04. 04. u 04. sata posle podne stali jedno ispred drugog, pustili Abbu sa gramofona i izgovorili jedno drugom „da„
Svadba je trebalo da bude prošle nedelje, 4. aprila u restoranu, sa muzikom, venčanicom, svadbenom tortom, prijateljima i rodbinom. A onda je „viša sila“ u obliku koronavirusa i policijskog časa sve odložila do daljeg. Ipak, Novosađani Jelena Vukmanović i Boris Havran tog dana venčali su sami sebe! I to prstenjem od aluminijumske folije. A onda je usledila online konferencija. Ups! Svadbena zoom žurka.
Jelena i Boris dele sudbinu svih mladenaca sveta koji su sada, usled pandemije virusa, morali da odlože svoje slavlje. Kao i svi, i oni su se suočili sa tim bolnim saznanjem da sve ono što su spremili moraju da stave na čekanje. Sva sreća pa su u celokupnu pripremu uložili samo tri nedelje.
„Prva specifičnost Borisove i moje svadbe je to što mi do polovine februara nismo ni znali da će je uopšte i biti. Razmišljali jesmo, ali okolnosti nisu dozvoljavale da se tome ozbiljnije posvetimo ranije. A kada smo odlučili, ideja je bila da probamo da organizujemo sve nabrzaka i baš za četvrti april. Nismo bili sigurni da li je moguće, s obzirom na to da se ljudi planiranjem venčanja bave po pola godine ili čak i godinu dana. Međutim, kockice su se slagale neverovatnom lakoćom i za nepune tri sedmice imali smo dogovoreno sve – kaparisan restoran, potvrđenu muziku, kupljeno mladoženjino odelo, rezervisana moja venčanica, naručene burme, torte, šminka, frizura, cveće, pozvani svi gosti – bukvalno sve je bilo gotovo polovinom marta i onda je ostalo samo da strpljivo čekamo početak aprila i naš dan. Baš smo bili ponosni na nas!“, priča nam Jelena.
A onda je sve počelo da se menja. Gosti su počeli da otkazuju dolazak, a proglašenjem vanrednog stanja u Srbiji 16. marta, sve je bilo jasno – svadbe nema! I nije im bilo svejedno. Bilo je i razočaranja i tuge i onog stanja u kom odbijaš da prihvatiš očigledno. Ali je onda usledio nov preokret u domu budućeg bračnog para.
GRAMOFON, BURME OD FOLIJE I TORTA OD PALAČINJAKA
„Međutim, onda smo se dogovorili da to i dalje može da bude naš dan i da će on za nas imati svečan ton! Boris je još tokom prepodneva te subote obukao svoj smoking, cipele, prsluk, zakačio manžetne i leptir mašnu. Meni je u tom danu poslužila haljina šivena pre nekoliko godina za svadbu prijatelja, a burme smo sastavili od aluminijumske folije. I u inat koroni, vanrednom stanju, policijskom času koji je uveliko bio na snazi, mi smo tog 04. 04. u 04. sata posle podne stali jedno ispred drugog, pustili Abbu sa gramofona i izgovorili jednom drugom “da”. Na naš način, uz rečenice koje nismo unapred smišljali, bez svedoka i uz grohotan smeh prvog plesa. Islikali smo se, nazdravili i svečano isekli prvo parče svadbene torte, koja je za tu priliku nabrzaka napravljena od palačinaka i šlaga i ukrašena Borisu dragim junacima – princezom Lejom i Hanom Solom. I baš nas briga – postali smo gospodin Havran i gospođa Havran Vukmanović. Bez matičara i bez svedoka. Samo nas dvoje. I opet bili ponosni na nas! „, kaže Jelena.
SADA IMAJU EPITET ZOOM MLADENCI
I taman su mislili da je „njihovom danu“ kraj i da svečane odore zamene trenerkom. Kad ono, opet nije išlo po planu. Nakon što su fotografije sa improvizovanog venčanja poslali rodbini i prijateljima na scenu je stupila u doba korone popularna „Zoom“ aplikacija koja omogućava video komunikaciju više ljudi istovremeno.
„Fotografije i video te naše male kućne zafrkancije poslali smo drugarima i roditeljima, svima smo razgalili dan, mame su pustile i po koju suzu i taman kad smo mislili, ok to je to, vraćamo se u trenerku, Borisu je zazvonio telefon. Tri sekunde kasnije, našli smo se u vrtlogu konferencijskog video poziva! Najbliži krug naših prijatelja, njih dvadesetak, mimo našeg znanja i mimo njihovog znanja da ćemo Boris i ja napraviti svoje kućno venčanje, organizovali su se tako da naš željeni dan ne prođe bez svadbene žurke! Svi su se doterali, natočili pića i u osam sati uveče bili spremni da se vesele uz muziku, izgovaraju želje, naručuju pesme, smeju, a sve naravno iz svojih sobai i preko svojih kućnih računara. Zabava je, uz prekide i ograničenja interneta trajala dobra dva sata“.
Tako su se sadašnji i budući mladenci podsetili koliko su srećni što imaju dobre drugare. Taj krug od 25 ljudi koji su zajedno već dobrih 15 godina.
„Za mene je iznenađenje bila sama organizacija i ideja koja je tekla mimo znanja da ćemo Boris i ja sami sebe venčati. Sve ostao je znak da se odlično poznajemo i da naslućujemo šta nas međusobno čini srećnima! A ovo jeste velika sreća! I ponosna sam na sve nas!“
IZMIŠLJAJTE DOGAĐAJE KOJI TERAJU CRNE MISLI
Intimno venčanje u sobi završilo je na društvenim mrežama. A onda su usledile čestitke. Uzalud su Jelena i Boris objašnjavali da nemaju papir. Ali nije ni važno. Jer kako Jelena kaže, ljudi čestitaju na pozitivnoj energiji, na želji da se pobede ovi neslavni dani. Jer baš ne treba puno da biste bili srećni, nekome ulepšali dan. Dobra volja, pozitivna energija i dobar Internet koji podržava online viđanje. I onda i nije tako teško prolaziti kroz ove dane. Jelena i Boris nastavljaju u istom ritmu.
„Objašnjavamo ljudima da naše venčanje nije zvaničan čin, priznat pred zakonima ove države i da će i to nekad biti, ali ne, ljudi i dalje čestitaju. A onda sam shvatila da se dobro razumemo i da zapravo čestitaju na ideji i volji da se i u ovim neizvesnim i po psihu teškim danima izolacije i strepnje od bolesti i smrti, slavi život, razvija mašta i ulepšava svakodnevica. Ljudi to rade sa decom, ali zaborave da je i nama odraslima takva vrsta terapije takođe neophodna. I zato mi uveliko smišljamo povode i slavimo događaje. Juče nam je, na primer, bilo tačno godinu dana od kako živimo zajedno, za vikend pravimo svečani ručak za jedan Uskrs, sledećeg vikenda nam je i drugi Uskrs, smišljamo šta ćemo za Prvi maj. Sami, u jednoiposobnom stanu, sa prijateljima i familijom na svakodnevnoj vezi, bez velike mudrosti i promišljanja, inspiracija smo sebi, a evo, ispostaviće se i drugima. To vam je naš recept“.
Jelena i Boris su sada više nego ikada svesni one čuvene „Čovek planira, a Bog se smeje“. Zato, nema više planiranja. Kada budu hteli da obuku prave svadbene odore, to će napraviti i za manje od tri nedelje.
