JORGOVAN kao dokaz PRVE, ali i PRAVE LJUBAVI

od Marijana

Simbolika cveća oduvek je bila vrlo važna i posebna. Muškarci bi neretko darivali crvene ruže svojim damama u znak večne ljubavi, govorilo bi se da žuto cveće simboliše ljubomoru,dok je belo cveće simbol nevinosti. Međutim o simbolici jorgovana malo se govorilo. Malo ko bi odabrao da pokloni upravo ovaj cvet neverovatnog mirisa svojoj izabranici, dok zapravo upravo jorgovan krije neverovatne legende i najtopliju simboliku, čiste i nevine prve ljubavi!

DOLINA JORGOVANA

Dolina reke Ibar iznad starog utvrđenja Maglić pozanta kao i ,,Dolina jorgovana“ vekovima predstavlja simbol ljubavi i požrtvovanosti srpskog kralja Uroša I Nemanjića prema svojoj budućoj supruzi, francuskoj princezi Jeleni Anžujskoj. Naime, nakon što je ovaj brak bio ugovoren, srpski kralj naredio je da se dolinom Ibra zasade jorgovani koji bi uproleće procvetali i svojom predivnom ljubičastom bojom, ali i svojim neodoljivim mirisom bi buduću kraljicu podsećali na Provansu i njen rodni kraj. Tako je jorgovan počeo da raste i u Srbiji. Ova dolina i danas je svedok ljubavi i poštovanja koje srpski narod gaji prema kraljici Jeleni, majci Milutina i Dragutina, vladarki koja je zaslužna za kulturni uspon srednjevekovne srpske države, za obrazovanje, dobrotu, za veru. Vladarki koju je srpska crkva nakon smrti kanonizovala. a u čiju čast se i danas održava međunarodna manifestacija pod nazivom ,,Dani jorgovana“.

View this post on Instagram

Dirljiva priča kroz koju nas, uz miris jorgovana, vodi @jovanmemedovic . Pred očima nam rže Ibar, rečna lepotica koja nam dolazi sa Hajle i uliva se u Zapadnu Moravu. Kajaking, pecanje, plivanje, skokovi s mosta. Uživancija svim čulima, a osećaj jake želje da odem tamo struji kožom i kroz krv truje vene i udara pravo u srce. Dok priča ne krene lagano da se približava surovom kraju. Krajevi priča su, uglavnom, surovi čak i kada su srećni zato što se saživimo sa likovima i okolinom koja ih okružuje, sa njihovim radostima i problemima, ljubavima, prijateljstvima i izdajama, pa ne želimo da se te priče ikada završe. Rado bismo da ih nastavimo u nedogled. Neki krajevi su, na žalost, surovo tužni, srceparajući. Osetiš se kao da te izdao najbolji prijatelj, sa kojim si u detinjstvu delio tanjir pasulja. Ja sam se sada tako osetila, a osetila sam i nešto drugo. Država bi trebalo da nam bude najbolji prijatelj jer neki živimo u njoj i s njom od rođenja. I ne samo zato. Najbolji prijatelj ti je uzdanica, radost i uteha. I ti si njemu. On te ne čini tužnim osim kada vam se zajednička tuga desi. I boli kad izda. Onda ga, uglavnom, puštamo da ide svojim putem umesto da ga prodrmamo, možda se pokaje pa povuče potez. Drugi odu od njega. Tako ja osećam da je nas Srbija izdala i da je mi, članovi ove grupe, drmamo i vučemo da nam se vrati da zajedno utremo bolji put za našu decu. Neki su to radili ranije, pa su izgubili strpljenje i otišli iz naše zemlje. Neki je drmaju čak i iz inostranstva. Probudi se, Srbijo! Pokaj se, Srbijo! Uzmi se u pamet, Srbijo! Na kraju ove priče Memedović tužnim glasom govori kako ćemo izgubiti reku i kako je tamo planirano da se gradi deset malih hidroelektrana. Godina je 2011. Poštovani gospodine Memedoviću, hvala Vam na ovom davnom upozorenju i oprostite što Vas nismo slušali. Oprostite što Vas nismo čuli. MHE na pritokama Ibra su sagrađene. Mi smo tu reku ćutanjem i nepažnjom izdali. Reka je uvek dobar drug. Čovek nije. Sasvim prirodno- Dolina jorgovana, Ibar Foto: Luka Vučković, www.studenicainfo.rs #srbijauslikama #srbija #slikesrbije #stopmhe #nemhe #recinemhe #recine #prirodasrbije #priroda #lepotesrbije #ibar #dolinajorgovana

A post shared by Andrijana Spasov (@pirotcaribrod) on

LEGENDA O MLADOM PANU I NIMFI SYRINGA:

Prema antičkoj legendi grčki bog Pan (bog šuma, njiva, pastira i stada) je jednog prolećnog dana sreo predivnu nimfu po imenu Syringa (otud latinski naziv za jorgovan syrinx (frula, šupljikava truba) i odmah ga je očarala njena neopisiva lepota. Kada je poželeo da joj se obrati ona se uplašila i pobegla je od njega, a Pan se odmah dao u beg za njom. Na tom putu naleteo je na veliki ljubičasti žbun (u koji se nimfa iz straha pretvorila) primamljivih mirisnih cvetova. U trenutku mu zasuzeše oči i kanuše suze niz lice, prepoznao ju je. Od tada je kažu počeo da luta šumom i čini dobra dela, a to drvo je dobilo njeno ime – Syrinx.

LEGENDA O PROLEĆU:

Druga legenda govori o tome kako je jorgovan nastao tada kada je proleće oteralo sneg sa polja i livada i oteralo sunce na nebo. Na tom putu se sunce susrelo sa dugom i zajedno su se uputili naviše. Videvši to proleće je sakupilo malo sunčevih zrakova i pomešalo ih je sa duginim bojama. Potom je te šarene zrake proleće počelo da posipa po livadama i njivama. Kada je stiglo do severa, do skandinavskih zemalja proleću su ostale samo ljubičasta i bela boja, te je spazivši grm divnih cvetova iskoristio ostalu ljubičastu boju i obojilo je jorgovan prepoznatljivom ljubičastom nijasnom. Preostala belu boju rešilo je da pospe po zemlji i da od nje, očaran pređašnjim cvetovima, izniknu beli jorgovani.

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više