Kristina Stailjković, mlada umetnica i studentkinja građevine tvorac je brenda ,,Ekser i konac“ iza kojeg se krije jedinstvena umetnost sa strunama (string art) kojom uz pomoć samo eksera i konca nastaju neverovatna umetnička dela. Neke radove Kristina napravi za samo 15 minuta, a najneobičniji zahtev od kupaca do sada bio je da ovom tehnikom napravi, verovali ili ne, radijator!
U intervjuu za Svet lepote, ova dvadesetpetogodišnja umetnica, između ostalog, otkriva kako su je upravo ljubav i slučajni izbor poklona odvedili u novu avanturu zvanu string art:
,,Prvi put sam se susrela sa string art-om kada sam tražila ideju šta bih mogla da napravim kao poklon za mog Vladimira i našu drugu godišnjicu. Slučajno ili ne, naletela sam na sliku rada odrađenim ovom tehnikom! Baš sam se iznenadila jer do tad nisam videla tako nešto, i baš me je privuklo! Rešila sam da pokušam, i danima čitala i učila o tome. Našla sam stolara kod koga sam naručila dasku 60h60cm, preuzela sam je 2 kilometra daleko od stana i jedva donela kući koliko je bila teška! Kupila eksere u farbari, konac, čekić. Trebalo mi je par dana da napravim mandalu u obliku sunca! Zakucala sam 378 eksera i iskoristila nekoliko metara konca! Rezultat je bio zapanjujući, nisam mogla da skinem pogled sa mog prvog rada! E sad je trebalo da i moj dragi to dobije i vidi! Sa jednog kraja Beograda na drugi, sa promenom gradskog prevoza uspela sam da ga donesem svojoj novoj kući. Prošlo je oko godinu i po dana do mog sledećeg rada!“
Kristina se i ranije oprobala u različitim umetnostima: slikala je akrilnim bojama, vezla, vajala je figure u glini… Međutim želja da ponovo razigra igru eksera i konca, želja da drugim ljudima približi ovu neuobičajenu umetnost, ali i da kao studentkinja zaradi svoj džeparac pokrenuli su je da razvije svoj brend i počne aktivno da se bavi umetnošću sa strunama:
,,U to vreme smo se spremali za ultra maraton i dosta vremena provodili na trčanju i treningu u šumi, što mi je bilo baš posebno mesto gde su mi dolazile ideje. Sam naziv ‘ekser i konac’ je baš rođen u toku trčanja! Bezbroj noći i dana provedenih u smišljanju i oživljavanju moje ideje, uz pomoć mog dragog, koji mi je ulio dodatnu snagu i veru u sebe, i bio tu da moje radove fotografiše i pomogne mi da ih predstavim ljudima. Korak po korak, rad po rad, moja ideja i moja umetnost su dolazile do sve više ljudi. Dobijala sam divne poruke, komentare, utiske što me je sve više guralo napred.“
PARČE DRVETA I BESKRAJNO LJUBAVI
,,Ekser i konac nije samo nalog na instagramu gde objavljujem svoja stvaranja, ekser i konac je zajednica, gde nas ljubav prema životu, umetnosti, postojanju, Bogu spaja. Ljubav ka unutrašnjoj stvaralačkoj energiji. Ekser i konac je sloboda. Sloboda da pokažem ono čemu se moje srce raduje. Ekser i konac je molitva. Molitva za sve one kojima je teško i kojima fali lepa reč. Molitva za sve da se ujedinimo i izaberemo ljubav kao naše najjače oružje. Nisam mogla ni da zamislim šta sve može nastati kroz moje ruke kada se prepustim stvaranju. Stotine radova napravljeno s ljubavlju i nežnošću. (Koliko god mogu ekseri da se zakucavaju nežno) Svakom radu dat poljubac i zagrljaj pre slanja. Najviše me raduje što moji radovi žive u domovima širom Srbije i sveta. Parče drveta i beskrajno ljubavi. Davno sam pročitala citat: ‘Moja je radost da budem tvorac onoga što vidim unutra.’ To mi se toliko urezalo i svoj život posvećujem iskazivanju onoga što osećam i pratim put srca. Pokušavam da svoju ljubav pretvorim u fizički oblik. Volim život, divim se prirodi, plačem svakog dana od sreće i lepote koja je oko mene i u meni. Beskrajno zahvalna za ovaj život, za ovo postojanje. Moja dela su mali svetski putnici koji nose poruku ljubavi i zahvalnosti.“
VLADIMIR.
Kristina ogromnu podršku dobija od svojih roditelja, sestre, prijatelja, ali neko ko je, mogli bismo reći najveći ,,krivac“ za razvoj samog brenda, ali i najveća podrška i inspiracija svakako je njen partner Vladimir:
,,Jednom dok sam bila u Smederevu kod mojih roditelja, javila mi se jedna devojka da joj treba rad sa motivim suncokreta hitno, jedini način da to stigne na vreme je bio da moj Vladimir napravi. Pomoću video poziva i mojih instrukcija je uspeo da napravi njegov prvi rad! Kad god sam u žurbi ili ne stignem da završim neku čestitkicu, on uvek uskače kao pomoć, akvarel mu baš dobro ide! I glavni je za pakovanje u kutijama. Inače moj Vladimir ima i svoj nalog na instagramu agape.trpeza gde deli fotografije i recepte za božanstvanu vegansku hranu. Koja sreća imati muškarca u kući koji voli i zna da kuva!“
Najneobičniji zahtev je bio radijator! To je za jedan par imalo neko značenje. Par puta sam pokušala i nisam uspela da ga dovoljno dobro napravim, tako da je završio u kanti.
Sam proces izrade jednog rada ekserom i koncem može trajati i po nekoliko dana jer takvi radovi zahtevaju i dodatnu veštinu oslikavanja same podloge (tačnije drveta) koju Kristina vrši akrilnim bojama. Pored toga, koliko ljubavi i pažnje ulaže u svaki svoj rad, govori i činjenica da ona uz svaki svojim kupcima poklanja i ručno oslikane čestitke koje bi uskladila sa tematikom samog dela:
,,Obično radim po narudžbini, kupac mi pošalje primer ili objasni rečima svoju ideju, i onda zajedno dolazimo do najboljeg rešenja. A ponekad imam neku svoju viziju šta bih volela da predstavim, pa onda napravim tako samo za sebe! Uglavnom te radove poklanjam ili se i oni brzo prodaju. Najviše volim da pravim motive za koje sam ja emotivno vezana, planine, priroda, cveće, sunce, biljke… ali se ponekad i oduševim idejama kupaca, pa mi baš bude lepo dok stvaram! Volim i geometrijske oblike, tako su jednostavni i minimalistički, a tako lepo mogu da izgledaju! Moram da priznam da više volim da pravim lakše radove, ali posle težih i zahtevnijih budem mnogo više ponosnija i zahvalnija za izazov. Sve zavisi od rada, dimenzija, komplikovanosti, tehnika koje koristim… Neke radove kao što su detelina sa četiri lista ili maslačak mogu da napravim za 15-20minuta. A za neke radove moram da obojim pozadinu, pa se to suši par sati ili preko noći, pa možda treba još neki sloj da se nanese, zatim zakucavanje eksera, dodavanje konca… Može da traje i po par dana…“
