Ukidanjem vanrednog stanja i dolaskom lepog vremena svi smo počeli da razmišljamo i maštamo o moru i letovanju. S obzirom da su nas nepredviđene okolnosti poprilično ograničile kada je letovanje u pitanju, mnogi od nas odlučuju se za ostanak kod kuće i boravak u prirodi u svom kraju. Što zapravo i nije loša ideja?
Boravak na moru zaista ima svoju draž i divno je kupati se na visokim temperaturama u hladnom moru, ali znate li kakvu zaista draž ima kada pešačite fruškogorskom planinom, dok vam zelene, razgranate krošnje zaklanjaju sunce. Koliko je predivan osećaj kada se oko vas šire mirisi jutarnje rose, tek procvalog bagrema i zove. Kada je oko vas toliko tiho da čujete zujanje pčelica i cvrkutanje raznovrsnih ptičica toliko jasno da gotovo možete da razaznate koja vam se ptičica oglasila. Koliko je prijatno šetati u hladovini šume i jednostavno ne razmišljati ni o čemu. A tek koliko je samo dobar osećaj kada izađete na čistinu, na planinsku livadu punu cveća i lekovitog bilja. Kada vas posle naporne šetnje ogreje sunce dok vi uživate u pogledu neiscrpne ravnice koja se pred vama pruža. Kada vam se koža pomalo ježi na suncu i kada vam stopala bride, ali vas za to nije briga jer ste željni da pešačite još i istražujete lepote koje vam planina pruža…
Fruška gora vojvođanska je planina koja se prostire na gotovo 255 kvadratnih kilometara. Okružena ravnicom, ova panonska lepotica deluje mnogo viša, nego što zaista jeste. Najviši vrh Fruške gore nalazi se na 539 metara nadmorske visine – Crveni Čot. Iako je dosta niža od šumadijskih planina, ova planina je vrlo zahtevna i pešačke rute bivaju pravi izazov za planinare.
AKTIVAN ODMOR
Aktivan odmor na Fruškoj gori nešto je što svaki posetilac mora da doživi ovde: pešačenje, biciklizam, pa čak i maraton nešto su po čemu je Fruška gora popularna. Na Fruškoj gori nalazi se čak 12 veštačkih jezera među kojima su najpoznatija Ledinačko, Borkovačko, Bruja… Pogled na Ledinačko jezero ostavlja bez daha te je ovo jedna među omiljenim destinacijama turista koji ovde beleže najlepše fotografije.
EKO KAMP FRUŠKA GORA
Iriški venac, Stražilovo, Veliki Gradac samo su neka od izletišta koja možete posetiti, a da ne govorimo o predvnim planinarskim domovima i kampovima u kojima možete noćiti. Eko kamp Fruška gora jedan je od takvih.
Nadomak Sremskih Karlovaca, na putu ka Stražilovu nalazi se gotovo 20 000 kvadratnih metara površine za ljubitelje prirode i kamperskog života. U Eko kampu Fruška gora možete boraviti u iznajmljenim kamp kućicama ili šatorima, a možete se dovesti i sopstvenim kamperima. Za pravu avanturu pod vedrim nebom možete iznjamiti šatore ili poneti svoje.
U ovom fruškogorskom kampu na raspolaganju su vam i mesta za roštiljanje i zato na vreme isplanirajte svoju trpezu na otvorenom. Čekaju vas i stolovi i klupe za degustiranje ukusnih obroka, duga ćaskanja ili društvene igre.
Ako vam se bliži rođendan, devojačko veče ili neki drugi svečani dan, a želite da budete drugačiji i vaše prijatelje iznenadite žurkom u prirodi, Eko kamp Fruška gora može da vam pomogne u tome. Kako je reč o ograđenom prostoru, imaćete ujedno i privatnost i ogromno prostranstvo zelenog tepiha za sve vaše ideje.
PRESTONICA KULTURE
Najbolji način da upoznamo svoju državu jeste da naučimo nešto o njenoj kulturi. Slučajno ili ne Novi Sad je ove godine proglašen za Evropsku prestonicu kulture, te je prava šteta ne posetiti ga i ne upoznati se sa kulturnim blagom koji ovaj grad gaji. Proštajte Dunavskim parkom, prođite kroz Zmaj Jovinu ulicu, svratite u biblioteku Matice srpske. Obiđite Muzej Vojvodine, pređite Varadinski most, proverite koliko ima sati na ,,pijanom satu“… Uputite se u Karlovce da posetite Karlovačku Gimnaziju, ispijte vodu sa česme Četiri lava. Provozajte se duž ogromnih ravničarskih livada i vinograda i potom se uspite na Frušku goru. Kupite flašu kvalitetnog vina u obližnjim vinarijama, a potom ga otvorite na nekom od prelepih vidikovaca koje vam planina nudi.
Fruška gora ili Srpski Atos, mesto je na kome danas postoji čak 16 pravoslavnih manastira, čuvara tradicije, vere i kulture Srednjevekovne Srbije, ali i danas. Do manastira je moguće stići automobilom, ali je svakako izazovnije posetiti ih pešice, šumskim putevima i livadama. Nikada se ne zna na kakav ćete zanimljiv biljni i životinjski svet naići, a i ljudi su ovde zaista topli i srdačni, te će vas i oni neretko pozdraviti i ugostiti u svojim dvorištima, iznoseći pred vas najukusnije vojvođanske meze.
Jedno je sigurno svi ste dobrodošli!
