TERET 20-IH: „KAO MUVE BEZ GLAVE“

od Marija

Mladost često i nije baš tako jednostavna kao što se misli. Čini se da su najizazovnije godine nakon završetka fakulteta. Mnogo se toga očekuje, jer, jelte, završili ste fakultet, ali su mogućnosti često vrlo ograniče, što neminovno proizvodi frustracije. Nesnađenost, neodlučnost, kojim putem krenuti, šta raditi… Iz školske klupe pravo u život! Upravo zbog ovih problema, psihološkinja Ana Filip Nikolić kaže da su joj ljudi od 25 godina česti posetioci.

U svakom slučaju, dobro je znati da niste jedini i da se većina populacije tog uzrasta suočava sa istim problemima. I sama psihološkinja Ana priseća se svojih 25. godina. Njen tekst sa svim izazovima i mogućim rešenjima prenosimo u celosti:

View this post on Instagram

Kako nekoga savetujete? . . Drugarica ti se obraća potpuno iznervirano. Da li je podržavaš i kažeš joj “Ooo kakav čovek, ne mogu da verujem da ti je to rekao”, ili “Sram ga bilo”, “Kako je samo smela to da ti kaže” …. ovom solidarnošću si je pogurala da se “pocepa” još više! Nisi joj baš pomogla. Ostala je razljućena, besna, očajna, ugrožena. Sa samo malo podrške da je baš u pravu i da nikako nije smela to sve da doživi. A gde je istina? . Pa negde tamo. Više bi joj značilo da joj kažeš “Da, razumem te” , “Mogu da zamislim kako se osećaš” time joj pružaš one potrebne empatije koja će je iznegovati. Ali! Onda bi trebala malo da joj popustiš tenziju tako što ćete razgovarati šta se sve desilo. Da li je rekla nešto što možda nije ni ona mislila? Da li je nešto od niza mogla drugačije da odigra. Kako se taj drugi osetio? Šta je dovelo do svadje? Nju ili njega? I tako malo da porazgovarate. Na taj način spustiće loptu. Uočiti da oboje imaju “putera na glavi” da je možda nervoza odigrala svoje, da nije baš toliko strašno. E daa, može se desiti da oseti kao da branite ovu drugu “neprijateljsku stranu” onda nastupa stav mene briga za nju ili njega, ti si meni važna i ja ti kažem iskreno kako mi deluje, polakooo, ne sekiraj se toliko. . I prekinućete razgovor sa hvala što si me saslušala, prijalo mi je. Umesto, da u pravu si, idem sad da mu sve po spisku…. . . #savetovanje #savetovanjeonline #psiholosketeme #psihoterapijsketeme #psihoterapijsketehnike #empatija #razumevanje #saosećanje #psiholog #psihoterapija #psihoterapijabeograd #psiholoskasoljica #psihoterapeutana

A post shared by ana filip (@psiholoskasoljica) on

Ako imaš oko 25 godina, ako si se razočarala u ljubav, ili je iznova zamišljaš u rodjendanskim željama onda je ovo definitivno tekst za tebe. Ja se sećam svojih ovih godina, nekako sam bila kao muva bez glave. Ali se isto tako sećam da se od mene mnogo očekivalo. Završen fakultet i put službe za zapošljavanje kako bih dobila radnu knjižicu. To je za mene nekako bio kraj ere. Kraj bezbrižnosti. Kraj sanjarenja i spontanih planova. Kraj da kad ustanem ne moram nigde. Da nemam plan. Da izlazim i zabavljam se. Što bi moj tata rekao “Ne možeš zabavu na infuziju”. I to me je plašilo. Kako da produžim ovaj gjes period. I pokušavala sam na razne načine. Odlaganjem i razvlačenjem. Diplomskog, veze, odluke. 

I onda te vreme saseče. 

I nadješ se kao pao s marsa u nečemu što se zove realan život jednog odraslog akademskog gradjanina. Zašto sam ovoliko napisala na temu odcepljivanja od ušuškanosti adolescentskog perioda. Kako biste shvatili kako mnogi koji beže, koji odlažu kako biste shvatili koliko misle da im je nešto dobro i da im još (ili baren ne još) ne treba nešto više ili novo. I onda nekako danas imamo sliku mnogo nasmejanih devojaka koje su same. Koje ne mogu da se pronadju sa “srodnom dušom”. Problem je što nekako kao da su se ispilile iz roditeljskih domova i svašta očekuju i svakako ne dovoljno spemne za sve frustracije i surovosti poslovnog i ljubavnog sveta. Prilagodjavanje na oba sveta može biti bolno, s razočarenjima, s poletima i padovima. Potrebno ti je da veruješ u sebe. Seti se šta si sve postigla i kako si stigla u 25.na primer. Možeš ti to. Potrebno ti je poverenje. Potrebno ti je strpljenje. Potrebno je da se malo otvoriš. Svima nam je teško. Nije sramota potražiti pomoć. Bez obzira na tvoju mladost imaš pravo i da se osećaš loše i to ne moraš trpeti. Postoje načini da izadješ na kraj sa sobom uz malu pomoć. Probaj da razumeš da je to prirodno. Da su nezgodni periodi promena. Da promena menja. Da promena nekog odvede u da hoću. Želim. I nekog u ne, ne želim. Sagledavanje šire slike ume da bude zahtevno, ali kad jednom dobiješ tu vizuru dobijaš i trajnu širinu. Sada dok pišem zamišljam jednu devojku od 25 godina i shvatam da su meni klijenti baš u tim godinama. I posebno sam srećna što im mogu pružiti podršku u ovom periodu života kad se misli da se sve zna, a malo se ume. 

0 komentar
0

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više