Mladi par Nikola i Bojana iz Svilajnca žive mladost kakvu bi verovatno mnogi poželeli. U vezi su već sedam godina, obožavaju putovanja i zajedno su obišli brojne destinacije. Iz tih avantura nastao je njihov travel blog na Instagramu i YouTube-u „Putovati znači živeti„. Na svim mestima uživaju pre svega u stvaranju zajedničkih uspomena, upoznavanju novih ljudi i snalaženju u nezgodama u koje upadnu.
Bojana je studentkinja master studija istorije, ali pored toga se bavi i digitalnim marketingom, dok je Nikola student prava, ali se trenutno bavi web dizajnom. Zajedno su obišli Grčku, Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Tursku, Rumuniju i Bugarsku. Neke države su posetili nekoliko puta, ali i je velika nam želja da zajedno vide ceo svet i kako kažu, sigurni su da će to ostvariti. Jer, kažu, „nemam vremena, nemam para, nemam sa kim“ su samo izgovori, a onaj ko nešto želi, to će i ostvariti.
Na mapi svojih destinacija nikako ne zaboravljaju Srbiju jer žele da uživaju u njenim lepotama. Za njih je izazov i užitak ako odu nekoliko kilometara od svog mesta jer veruju da se na svakom mogu stvoriti uspomene za pamćenje, saznati nešto novo i upoznati neki drugi segment sebe.
Ideja za travel blog nastala je, kako tvrde, spontano. Tražeći novu destinaciju za obilazak, gledali su strane blogere koji su im zapravo bili inspiracija da pokrenu svoj. Nakon više od godinu dana stigla je i prva saradnja sa jednom turističkom agencijom.
SL: Šta vama predstavljaju putovanja? Je l’ to vaš način života, s’ obzirom na to da se blog zove ’’Putovati znači živeti’’?
Kao što ste napomenuli, naziv našeg bloga upravo opisuje šta nama predstavljaju putovanja. To je jedan način života, jer vi na putovanjima upoznajete sebe, svoju drugu polovinu, druge ljude i drugu kulturu. Mi smo na našim putovanjima upoznali mnogo divnih i dragih ljudi, sa kojima smo stvorili divne i nezaboravne uspomene. Upravo je to suština putovanja – uspomene koje ne mogu da se uporede sa materijalnim stvarima. Zato volimo da kažemo da putovanja mogu da vas nauče više od bilo koje knjige.
DA BISTE UPOZNALI SVET, UPOZNAJTE SVOJU ZEMLJU
SL: VI ste možda jedni od retkih travel blogera koji ne zanemaruju Srbiju. Kakvi utisci budu sa putovanja u Srbiji i sa putovanja u inostranstvu? Da li možete da napravite razliku? I koja vam je destinacija u Srbiji prirasla za srce?
Uvek pokušavamo da istaknemo da ne bi trebalo da se zapostavlja naša država, jer ima zaista mnogo lepih mesta kojih niste ni svesni, kao recimo vodopad Blederije, vodopad Prskalo, Krupajsko vrelo, Rosomački lonci, Tara, Uvac, manastiri, Kopanik, Zlatibor, muzeji, gradovi… Da biste upoznali svet, morate prvo da upoznate svoju državu. Utisci o Srbiji su uvek pozitivni i veoma nam je drago što smo probudili svest kod nekih ljudi da treba da putuju po Srbiji. Svaka destinacija nam je prirasla k’ srcu, jer ipak je to naša zemlja u kojoj smo rođeni i živimo.
SL: Da li su vam nedostajala putovanja tokom vandrednog stanja? Da li sada planirate neko putovanje i gde će to biti?
Svakako da su nam nedostajala, jer kada je neko avanturista teško da možete da ga zadržite na jednom mestu. Samim tim, naša avantura nakon vandrednog stanja kreće prvo po Srbiji. Prvo ćemo obići Đavolju varoš i ostale lokalitete u blizini, a nakon toga upuštamo se u istraživanje Stare planine. Za putovanja u inostranstvo još uvek nismo sigurni zbog situacije u svetu, ali nadamo se da ćemo se ubrzo vratiti putovanjima u drugim državama.
NA PUTOVANJU OTKRIJETE KOLIKO STE SNALAŽLJIVI
SL: Fotografije su vam bajkovite. Ko vas fotografiše?
Kada ugledamo jedan kutak, on nas inspiriše i daje nam ideju kako bismo mogli da se fotografišemo. Obično postavimo stalak za fotoaparat, ali desile su se sitacije kada su nam u određenim lokalitetima oduzeli stalak, pa smo morali da jurimo i zamolimo ljude oko nas da nas fotografišu. Šta sve nismo uradili za dobru fotografiju, ali kada nešto iskreno volite onda vam nije teško. Osim kada Bojana izričito zahteva da fotografija ispadne kako je ona zamislila, pa Nikola ostane gladan, žedan i bez strpljenja (smeh).
SL: Da li možete sa nama da podelite neku avanturu sa putovanja ili neku nezgodu?
Na svakom putovanju je bilo dovoljno nezgoda, da bi mogla da se napiše kratka zbirka naših anegdota. Ali recimo, možemo da izdvojimo anegdotu iz Bugarske kada sam uspeo da ubedim Bojanu da uđemo u kuću straha. Meni je bilo zanimljivo, dok je Bojana sve vreme molila Boga da izađe živa napolje. Njen stisak ruke neću nikad zaboraviti i najiskrenije moljenje Bogu i svim dvanaest apostola. (smeh)
SL: U jednom opisu na instagramu ste napisali da sve više upoznajete sebe putujući, da ste otkirili neke sposobnosti za koje niste znali da imate. Šta još sve dobijate (u smislu vrednosti, širenja vidika…) od putovanja?
Na tim putovanjima shvatamo koliko dugo možemo da izdržimo zajedno. (smeh)
Šalu na stranu, na putovanjima smo otkrili koliko možemo da se snađemo u ’’neprijatnim’’ situacijama. Za nas je normalno da se na svakom putovanju izgubimo i da ne znamo gde se nalazimo. Ali to je odlično jer smo shvatili koliko smo snalažljivi, a sa druge strane upoznajemo i neka skrivena mesta na kojima turisti retko zalaze. Na tim mestima vidimo kako živi lokalno stanovništvo, pa svakome preporučujemo da se izgubi i doživi ono što mi stalno doživljavamo.
SL: Posle koliko vremena je stigla prva saradnja sa nekom turističkom agencijom?
Prva saradnja je stigla nakon godinu dana i 7 meseci. Iskreno, nismo očekivali jer smo mislili da su za to bitni pratioci na društvenim mrežama. Međutim, prva saradnja nam je pokazala da je veoma važno da budete iskreni, da budete isto što ste i van društvenih mreža i da steknete poverenje kod osoba koje vas prate.
SL: Mnogi kažu da ne putuju jer nemaju vremena, nemaju para… Da li smo sami sebe ubedili u to? Vi se time ne vodite?
Naravno da se ne slažemo. Ako nešto želite, izgovori ne postoje! Uvek je lakše reći ’’nemam vremena, nemam dovoljno novca, moram da učim, nemam sa kim da putujem…’’. Dok još nismo krenuli da zarađujemo, odvajali smo novac od džeparca, odrekli nekih drugih stvari da bismo izdvojili da putujemo negde, bar na jedan dan. To ne mora da bude neka druga država. To može da bude i jedan običan dan na samo nekoliko kilometara od vašeg grada. To je naš cilj! Da pokažemo i da mala putovanja mogu da nas učine srećnim.
