Petar Čelik je 71-godišnji bodi-bilder rođen u Beogradu. Pored bodi-bilding karijere koja i dalje traje, bavio se i izdavaštvom časopisa i knjiga, bio je trener i vlasnik fitness klubova, a takođe i vlasnik pekare i male fabrike sportskih suplemenata. Petar iza sebe ima 55 godina iskustva u budi-bildingu: bio je prvi u Jugoslaviji koji je doprineo razvoju ovog sporta, jer kako kaže „u Jugoslaviji niko nije znao šta je bodi-bilding, jer je to bio novi sport.“ Petar ima više od 110 pobeda i čak je 18 puta bio svetski šampion u bodi-bildingu! Najdužim takmičarskim stažem, istrajnim sportskim duhom, ali i neverovatnom formom i fizičkim izgledom i danas je uzor i motivacija mnogima:
Meni nije problem da imam dobru formu, jer imam iza sebe 54 godine takmičarskog staža u sportu. Od 1966. do 1968. sam bio juniorski šampion u olimpijskom dizanju tegova na republičkim takmičenjima – otkriva Petar na samom početku intervjua za Svet lepote.
Petar trenira od 1965. godine, a ljubav prema sportu i bavljenju sportom stekao je u porodici, jer kako i sam kaže, potiče iz sportske familije u kojoj se dosta pričalo o tome:
Već 1968. sam se prijavio na prvo Jugoslovensko prvenstvo u bodi-bildingu i nisam se plasirao u finale, jer sam još bio junior, a oni su imali samo kategoriju seniora. Godine 1975. sam postao prvak SFRJ. 1980-te sam postao apsolutni prvak Evrope. Mislim da je to sve kod mene – sudbina. Moje prezime govori dovoljno, a i moje ime Petrus na grčkom znači „stena“ što govori o snazi ili čvrstini. Meni se sve to svidelo kad je i trebalo da mi se svidi, a to je bilo u mojoj 15/16 godini, što znači da sam počeo na vreme. Onda kad sam se ozbiljno prihvatio da to radim, počeli su dolaziti i uspesi, a kad krenu uspesi, onda čovek dobije i veću volju da istraje. I istrajao sam više od 50 godina u tom sportu kao takmičar.
Svojom neverovatnom formom i izgledom Petar i danas parira mnogo mlađim sportistima, a kada smo ga pitali u čemu je tajna usledilo je sledeće:
Tajna mog fit izgleda je u tome što ja ne isterujem formu pred takmičenje, već sam skoro uvek u formi, a pred takmičenje samo malo pripazim na dijetu. Nikada se ne ugojim ili nikada ne prestajem da treniram. Treniram sa mladima i mi se na svakom treningu takmičimo ko će bolje ili više vežbati. To je stil života i ja to doživljavam kao privilegiju, jer to još uvek mogu.
Nakon završetka Gimnazije Petar odlazi u Nemačku da radi, a tri godine kasnije vraća se u Srbiju gde nastavlja svoju poslovnu, ali i sportsku karijeru:
Prvo sam radio u glavnoj laboratoriji firme BAYER u Leverkusen-u, a posle sam prešao da radim u Essen-u u firmi Athletik Sportversand. To je bila firma broj 1 u Evropi za bodi-bilding. Ja sam imao sreću da sam u tu firmu došao kad je ona bila u usponu i naglo se razvijala, tako da sam tamo radio na svim poslovima i naučio sam sve faze rada i u proizvodnji i u redakciji, i u isporukama i transportu i u marketingu itd. Onda sam se tri godine kasnije vratio u Srbiju i počeo sve to da radim, a bio sam ispred drugih ne jedno koplje, nego 100 kopalja. Osim u Jugoslaviji toga nije uopšte bilo, jer je bodi-bilding bio novi sport i skoro niko nije znao šta je to. Ja sam zapravo razvijao taj sport, a i imao sam i ličnu korist od toga...
Tokom svoje karijere Petar je prodao oko milion časopisa HERKULES, oko milion brošura i knjižica za vežbanje i oko milion konzervi proteina koje je proizvodila njegova firma. Pored toga samostalno je finansirao brojna takmičenja, uključujući i Svetsko prvensvo NABBA 1984. godine u Beogradu, gde je učestvovalo 7 takmičara sa Mr. Olympia:
Imao sam godinama i fitnes klub u elitnom hotelu „Park“ u Novom Sadu, gde sam mesečno imao oko 500 članova, koji su se menjali, ali je uvek bilo toliko uplata, a prosečna članarina je tada bila 40-45 Evra. Tada su bile takve cene i narod je to mogao da plaća, jer je tada u državi išlo dobro. Kad su amerikanci došli da nam prave „demokratiju“, zemlja se raspala u krvavom ratu, a danas radnici zarađuju oko 300 eura mesečno, umesto ondašnjih 1.000 do 1.200 eura. To je jedan od mnogih razloga da je moj poslovni uspeh neponovljiv, jer je država onda imala 22,5 miliona stanovnika i u celoj toj državi ja nisam imao dostojnu konkurenciju. Danas naša država ima oko 6 miliona stanovnika, a još se ovde uvozi ono šta sam ja proizvodio i nema privatnih proizvođača ili ih ima, ali su poslovno na granici rentabilnosti.
BODI-BILDING NEKAD I SAD
Petar svedoči i o izraženim promenama u sportu i bodi-bildingu i danas:
Današnji bilderi su veći i definisaniji. Međutim, nisu lepše građeni. Sport je postao brutalna profesionalna borba, putem koje ljudi pokušavaju da steknu društveni i materijalni status. Radi toga je sve više dopinga u sportu. Posledica toga je da ljudi umiru mladi ili da prerano završavaju karijeru, jer se ovakvim načinom sporta narušava zdravlje. U vreme postojanja Jugoslavije je toga bilo veoma, veoma retko. Doping kontrola je bila obavezna i sveobuhvatna.
SL: Koji je Vaš motiv da i dalje izlazite na takmičenja?
Petar: Drugačije se vežba radi rekreacije, a drugačije radi izlaska na takmičenja. Sve je to mnogo ozbljnije kad želite da izlazite na binu, pogotovo ako želite da pobeđujete. Nadmetanje motiviše! Sve zavisi kako ko to radi. Na primer, velike zvezde u bodi-bildingu – profesionalci su imali mnogo uspešniju karijeru od mene, ali su oni i kraće trajali od mene. Po meni je pobednik ne onaj ko bude šampion i razboli se, pa prestane, nego onaj ko to može uspešno da radi uvek i trajno, a da se ne razboli. To je sasvim drugačija koncepcija i drugačiji način pristupa i drugačija životna filozofija. Po meni je najvažnije „trajati“. Na mene ovakav način bavljenja bodi-bildingom nije delovao loše, naprotiv. Kako su prošli drugi, to smo videli ili čuli. Svako treba sam da izabere svoj put i da ga sledi.
SL: Da li imate neki svoj životni moto koji Vas je pokretao kroz teške trenutke u ovom sportu, da li Vam se dešavalo da želite da odustanete?
Petar: Čovek se uči dok je živ. Verujte to sa hranom je komplikovanije nego sa treningom. Meni to jeste rutina, ali stalno čitam, proučavam I informišem se. Javljaju se I nova naučna saznanja, nove informacije. Onda to primenjujem na sebi i drugima.
Na naše drugo pitanje Petar kaže da je bilo trenutaka da želi odustati, ali nakon izvesnog vremena Petru se ponovo javi želja da vežba.
SL: Pored Vaših dosadašnjih knjiga koje se mogu nabaviti i dalje kod Vas, da li radite na nekim novim knjigama?
Petar: Pišem jednu novu kvalitetnu knjigu, koja treba da bude jedinstvena u svetu, što je i normalno, jer sam ja neko ko se još uvek takmiči, a imam najduži staž u izlaženju na takmičenja, uopšte. U karIjer sam imao oko 135 takmičenja, a od toga sam pobedio na preko 110.
Autor: Ana Čule
