Kažu da je majčinska ljubav neizmerna, a da deca iz roditelja crpe ono najlepše, što čak ni oni sami nisu znali da poseduju ili umeju. Upravo ovako počinje i priča novopečene mame Marije koja je rešila da tokom ovih praznika obraduje svoje male bebe poklonom koji bi svaka devojčica poželela pod jelkom – kućicom za barbike.
Marija je odnedavno ponosna mama dveju devojčica, a kako se godinama bavi ručnim radom (ponosna je vlasnica brenda OrmArt) rešila je da svoje mezimice ovih praznika obraduje kućicom iz bajke:
Trenutni izvor moje inspiracije su moje dve princeze. Odlučila sam da se na vreme pozabavim majčinskom dužnošću i ostvarim san svake prosečne devojčice, a to je “imati kućicu za Barbike”. Nešto što će im možda biti inspiracija i što će probuditi u njima želju da i same stvaraju i sutra preuređuju, možda u skladu sa godišnjim dobima, praznicima. Želim da im to otvori jedan svet neograničenih mogućnosti. Mesto gde mogu da ostvaruju svoje snove u malom formatu. Naravno, ukoliko to uopšte bude sfera njihovih interesovanja. Ako ne, verujem da će to biti lepa igračka koja se može prenositi sa kolena na koleno, pa će nekoga obradovati. Eto, sada ova mama uređuje tu kućicu, dok se ne vrati svom poslu, jer kada se to desi, neće biti dovoljno vremena i energije za igru.
Mariji je u toj zamisli izuzetno pomogao majstor Dejan Nikolajević Đepeto, koji se i sam bavi izradom gotovih kućica i nameštaja za lutke, napravivši repro kućicu i nekoliko komada nameštaja od medijapana baš po njenoj meri:
Dejan je odlučio da mi izađe u susret i napravi repro iako to inače ne radi. Izmenili smo štošta u odnosu na njegov model kućice- ogradu terase, prozore, žardinjere… Nameštaj koji sam želela da bude od medijapana, on je za mene skrojio i sastavio, a ja sam se poigrala daljom obradom i dizajnom istog. Favorit mi je pianino, koji je prvi put za mene napravio. Sklona sam detaljisanju, ali je bio jako tolerantan. 🙂 Da sam znala da tako fenomenalno radi, tražila bih mnogo toga što nikad nije pravio, ali mi je bilo potrebno brzo rešenje.
Mama Marija se, međutim, i sama pozabavila izradom nameštaja, a poseban trud je uložila i u kreiranje jedinstvenog dnevnog boravka koji odiše prazničnim raspoloženjem i mnoštvom minijaturnih detalja (kamin, jelka, kofer…) za koje je potrebno neverovatno strpljenje i talenat… Koliko samo sati i pažnje je uloženo da ova kućica bude skrojena i obrađena do najsitnijih detalja: od trpezarisjkog stola i stoličica, preko starinske komode sa tanjirima i čajnikom, pa sve do zidova, ramova na njima, malenom vazom i svećnjakom… Koliko je samo mašte i ljubavi utkano u svaki ugao, svaki detalj… I mada se ponekad potkrade kakav propust ili greška, mama Marija uvek nađe način da to vešto ispravi i „zamaskira“:
Želela sam da bude savršeno, ali kao i obično, život pokaže da savršenost ne postoji. Svakog dana zapažam šta sam mogla bolje da smislim i uradim, da sam na vreme detaljnije mislila. Konkretno, u ovoj kućici već fali prostora i prostorija, a s obzirom na to da i sama kupujem repromaterijal, nisam u mogućnosti ponovo da izdvojim tu količinu novca da bih ispunila svoj hir o idealnom mestu. Eto dokaza da je bitno prvo do tančina razviti ideju u glavi, a tek onda projekat realizovati. To su radili genijalni umovi poput Tesle. Ali to vam je hiroviti um- sve odmah, pa se posle snalazi i improvizuj kako umeš. I iz toga će nešto interesantno izaći. Ne brinem.
Marija ističe da izrada ovako zahtevnih minijatura umnogome zavisi od materijala, ali i same prirode komada nameštaja ili dekorativnog elementa u domu. Dodaje i kako je to divan hobi za koji je potrebno dosta vremena, ali da je to vreme, na samom kraju, ipak lekovito jer predstavlja prijatan beg od ne tako prijatne realnosti koja nas je sve ove godine zadesila:
Uglavnom, ovo jeste hobi za koji je potrebno vreme. Ali važno je da je to vreme lekovito. To je beg u neku srećniju realnost od one koja nas je trenutno zadesila, i smatram da svako sebi takav beg treba da obezbedi. Hobi je važan, jer miluje našu dušu. On predstavlja neku vrstu meditacije, jer okupira svaku ćeliju bića i neminovno donosi radost. Nađite sebi nešto što će vas radovati posle napornog, stresnog dana, bilo to čitanje ili pisanje poezije, neki ručni rad, bitno je da se stvara, da se odmah vidi rezultat rada i da je pažnja potpuno usmerena na stvaranje, dok radost preplavljuje biće. Tada vreme leti i postaje nebitno koliko je sati prošlo.
I ne samo beg od stvarnosti, već i svojstven način da se iskaže nesebična, neiscrpna, inspirativna ljubav jedne majke koja će svaki atom svoje snage utkati i svoje delo ne bi li izmamila osmeh na lice svojih devojčica i učinila im praznike nezaboravnim, a detinjstvo ispunjenim i lepšim!
