Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako leže u ćošku
bespomoćni
i bačeni.
Neko u ovoj sobi više neće da bude dete.
Neko u ovoj sobi tri dana ne može da ruča.
Neko u ovoj sobi samo ćuti,
ćuti…
i gleda kroz prozor kako jesen sa lišćem i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova,
za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
Biografija pesnika
Miroslav Antić bio je sve samo ne običan pesnik. Boem, umetnik, filantrop. Bio je čovek koji je umeo sve i voleo sve. Rođen je u Mokrinu, maloj varoši kraj Kikinde. U Kikindi i Pančevu završio je osnovnu i srednju školu, a potom u Beogradu diplomira na Filološkom fakultetu – na odseku za slavistiku ( ruski i češki jezik). Po završetku studija vraća se u Pančevo gde radi kao tehničar u Narodnom pozorištu , ali i kao urednik ,, Pančevca“. Seli se u Novi Sad gde se zaposlio u listu ,, Dnevnik“. Bio je takođe i glavni urednik nadasve poznatog lista ,, Neven“ čika Jove Zmaja.
Fizički posao nije mu bio stran, radio je na krovovima, bio je fizički radnik , mornar. Umetnost mu je bila još bliža: reditelj, pisac, režiser, slikar… Proputovao je svet i stekao mnogo prijatelja. Družio se sa profesorima, drugim umetnicima, ali i sa običnim svetom. Voleo je kafanu i žene, da plovi Dunavom, sprema ribu… Imao je tri braka iz kojeg je dobio šestoro dece. Najlepše pesme napisao je upravo deci! Plavi čuperak, Drhtava pesma, Prva ljubav, Plava zvezda – samo su neki od naslova.
Večiti sanajar i tragač za životnimm radostima. Oboleo je od raka i umro u 54. godini. Nije želeo posmrtni govor, već da mu se kada ga budu iznosili odrecituje ,,Bemrtna besma“. Tako i beše.
Postoje priče da je pred sam kraj života slikao suncokrete te su mu ruke ostale umrljanje zlatnom bojom koja se nije mogla nikako skinuti. Zlatnih ruku, kakve su mu uvek i bile, nečujno, napustio je ovaj svet.
Naslovna fotografija: Photo by Flora Westbrook from Pexels
