JULIA.PAINTS: Moji prvi crteži se kriju negde između ajvara i lenje pite u svesci za recepte moje majke…

od Marijana

“Na diplomi piše profesor ruskog jezika i književnosti, mada se ja uopšte tako ne osećam i mislim da se nikad neću time baviti. Moja prava ljubav je umetnost i volela bih da jednog dana to bude moje primarno zanimanje” – započinje svoju priču za Svet lepote mlada umetnica Julija Janković koja stoji iza brenda ilustracija julia.paints.

Da ova talentovana mlada dama, upečatljivog vintidž stila i neuobičajene prirodne lepote, ne vlada vešto samo kičicom, uverili smo se već na samom početku razgovora, kada nas je razoružala svojim blagim tonom i predivnim rečima:

“Moji prvi crteži se kriju negde između ajvara i lenje pite u svesci za recepte moje majke, ispod stola u dnevnoj sobi, na različitim mestima,ali nikad na zidu, nikad nametljivo, ali uvek prisutno”.

Odluku da bude prisutna na društvenim mrežama i da svoje radove podeli sa drugima, kako sama ističe, nije lako donela, ali tvrdida su je upravo na društvenim mrežama drugi autori ilustracija motivisali da počne da se bavi ovom granom umetnosti, kao i da se osmeli i pokrene svoj brend:

“Najteža stvar je početi, posle sve ide svojim tokom. Sve dosad mi je bilo sjajno, radujem se svakom lepom komentaru, svakoj narudžbini, kad vidim da neko tamo na drugom kraju sveta ima moj rad u svojoj sobi.”

 Ističe da se za ilustracije odlučila upravo iz razloga što kroz njih na najbolji način može da prenese sve svoje ideje i da je to čini izuzetno srećnom:

“Kroz svoj posao spajam više svojih interesovanja, imam slobodu da nacrtam šta god poželim, šta god da osećam u datom momentu. A još kad to nekome probudi emociju- ima li šta bolje.”

Da su njeni radovi neosporno odraz njene duše utvrdili smo tokom samog razgovora:

“Nešto što objedinjuje sve moje radove je toplina. Moj je cilj da kada ih neko vidi poželi da ih stavi u neki kutak sa udobnom foteljom, gde čita knjige i pije neki topli napitak, da ga podseti na detinjstvo, na bajke, da vrati u neka davna vremena. Uglavnom je na njima dosta cveća i mnogi likovi čitaju, jer ja jako volim da čitam, pa nekad ilustrujem i scene iz knjiga. Obožavam vintidž, naročito haljine s kraja 18. i početka 19. veka, te ih žene na mojim ilustracijama često nose. Tu su i neki folklorni motivi, jer sam se bavila i time.”

Julija motivaciju crpi iz svega što je okružuje: ljubav, detinjstvo, sećanja,  želje, svetlost, oblak, cvet… Iz starih priča, uspomena, nekog upečatljivog osećanja… Posebno joj je draga jedna takva ilustracija na kojoj se nalaze dvogodišnja ona u društvu svoje trudne majke. Upečatljiv momenat iz detinjstva gde se kao mala igra kraj čuvenog Smederevca, na kome se suši opran dečiji veš; majka koja miluje stomak dok priprema ručak i malena Julija koja se igra sa posuđem, imitirajući tako svog uzora. Tu su prepoznatljiv crveni lonac na tufne, kućne karirane papuče, korpa s ogrevom, povrće iz bašte… Tu je sve ono što su mnoge generacije iskusile i čega se s nostalgijom prisećaju. Tu su onaj dobro poznat miris seoskog domaćinstva zimi i boje jednog bezbrižnog detinjstva:

“To je i print koji ljudi najviše naručuju. Prvo sam mislila da je to zato što su to ljudi iz Srbije, mojih godina, pa smo svi imali slično detinstvo. A onda sam videla da je vole i oni koji nisu iz Srbije i shvatila da nosi univerzalnu poruku o porodici i ljubavi.”

Porodica i ljubav Juliji su na prvom mestu, sastavni su deo njenog malog sveta:

“Moj svet čine lepšim ljudi oko mene , kad me brat tera da pevam ujutru kad bih radije da mi se niko ne obraća, kad mi baba tepa ti si moja kobiletina, kad nam deda iz komšiluka sav važan i pametan priča o tome kako je Marko Kraljević bio ni manje ni više nego prosvetni radnik… Ali pre svega osvešćenost, da sve to vidim kao lepo, a ne kao  obično i podrazumevano.” 

Da se ništa ne podrazumeva i da ništa ne mora da bude uobičajeno dokaz je i ona sama:  odlučna da bude jedinstvena u moru komercijalnih modnih trendova, da bude hrabra i istupi u javnost sa svojim radovima, da se lati profesije zarad sna i talenta, da se preseli hiljadama kilometara daleko zarad ljubavi, da sanja o velikim snovima i pomaže drugima da prate iste:

“Želja mi je da otvorim svoj studio u nekoj viktorijanskoj zgradi u Engleskoj, gde ljudi mogu da dodju pogledaju radove i mene kako ilustrujem neku knjigu i eventualno svoju slikovnicu u nekoj vintidž haljini koju sam našla na buvljaku. Da pravim kreativne radionice, naročito za ljude koji kažu Ja ne znam da crtam, a ja ih onda razuverim, pokažem kako se tehnika lako nauči i kako je najbitnije da uživaju dok stvaraju. I onda zajedno popijemo čaj (s mlekom,razume se).”

Naslovna fotografija: Julija Janković

0 komentar
2

Slični članci

Ova web stanica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavićemo da ste dobro s tim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitajte više